Jednogodišnji program stručne edukacije
„KAUZALNA PSIHOTERAPIJA PSIHOSOMATSKIH POREMEĆAJA“
od 22. septembra 2027. do 15. juna 2028.
nedeljno sredom
Sveobuhvatna praktično orijentisana obuka za rad sa psihosomatikom — od razumevanja uzroka i mehanizama nastanka simptoma do savladavanja konkretnih terapijskih protokola.
Glavni cilj programa je da vas nauči da sprovodite diferencijalnu dijagnostiku na osnovu kauzalne tipologije psihosomatskih poremećaja; da razumete psihološke i neurobiološke mehanizme svakog tipa; da primenjujete ciljane metode terapije usmerene na otklanjanje uzroka i rezidualne simptomatike.
Jedinstvenost programa
➤ Kauzalna tipologija psihosomatike — umesto mitova i univerzalnih objašnjenja dobijate jasan model sedam mehanizama nastanka psihosomatskih poremećaja.
➤ Integracija psihodinamike i neurobiologije — savremeno naučno utemeljenje i teorija koja nije odsečena od prakse.
➤ Gotovi protokoli rada — algoritmovi u koracima za svaki tip psihosomatskog poremećaja.
➤ Maksimum praktičnog vežbanja — demonstracije, rad u mini grupama, mini supervizije, analiza stvarnih slučajeva iz prakse.
➤ Rad sa sopstvenom psihosomatikom — usvajanje tehnika kroz lično iskustvo.
Program je strukturisan logično i sistemski: mehanizam → dijagnostika → terapijske mete → protokol → vežbanje. Moći ćete da primate psihosomatske klijente već tokom obuke.
Po završetku edukacije dobijate elektronski sertifikat AIPP o završenom godišnjem kontinuiranom obrazovanju od 176 ak. sati.
Oblast primene metoda usvojenih na kursu
➤ Glavobolje i drugi sindromi bola
➤ Sindrom hroničnog umora
➤ Autoimune bolesti
➤ Alergije
➤ Neurodermatitis i druge kožne bolesti
➤ Bronhijalna astma i bolesti respiratornog sistema
➤ Multipla skleroza
➤ Reumatoidni artritis
➤ Endokrine bolesti
➤ Onkološke bolesti
➤ Esencijalna arterijska hipertenzija
➤ Poremećaji ishrane
➤ Neplodnost nejasne geneze
➤ Seksualne disfunkcije
Razlike u odnosu na druge programe iz psihosomatike:
Glavne prednosti programa ogledaju se u tome što:
a) Zamenjujete nejasne i mitologizovane teorije o poreklu psihosomatskih poremećaja jasnom tipologijom koja objašnjava psihološki i neurobiološki mehanizam svakog tipa psihosomatskog poremećaja;
b) Dobijate proverene alate sa kojima možete izaći pred psihosomatske klijente, sa razumevanjem kako da radite sa njima, na kakav rezultat i u kom roku možete da računate;
c) Svi predavači programa imaju veliko iskustvo uspešnog rada u psihosomatologiji, a sve metode kursa su višestruko proverene u kliničkoj praksi.
Obuka se temelji na psihodinamskom modelu psihe i najnovijim istraživanjima koja integrišu znanja iz psihologije i neurobiologije u cilju objašnjenja psihosomatskih fenomena.
Program je strukturisan i logično organizovan — za svaki tip psihosomatskog poremećaja najpre se razmatra njegov mehanizam i dijagnostika, a zatim metodee i tehnike usmerene na otklanjanje uzroka poremećaja
Kako je program strukturisan
Obuka po programu „Kauzalna psihoterapija psihosomatike“ obuhvata 38 trosatnih onlajn susreta uživo i strukturisana je kao dosledan sistem usvajanja kauzalno orijentisanog pristupa radu sa psihosomatskim poremećajima.
Program kombinuje
a) koncentrovano teorijsko objašnjenje mehanizama psihosomatskih poremećaja: samo primenljive koncepcije neophodne za razumevanje protokola rada — bez opštih teorija odsečenih od prakse i istorijskih osvrta;
b) obuku metodama kroz slučajeve, demonstracije i praktičnu primenu svih tehnika na časovima i samostalno sa kolegama u mini grupama, uz naknadnu proveru od strane predavača.
Svaki od sedam tipova psihosomatskih poremećaja razmatra se sa stanovišta:
- mehanizma formiranja simptoma,
- dijagnostičkih kriterijuma,
- fokusa psihoterapije,
- protokola i tehnika terapijskog rada.
Program se završava modulom o konceptualizaciji slučajeva, sa analizom stvarnih primera vaše primene savladanih metoda u praksi, što omogućava integraciju stečenih znanja u stabilnu profesionalnu praksu.
Na taj način, ova obuka pruža sistemski model razumevanja psihosomatike i metode psihoterapijskog rada neposredno sa uzrokom, usvojene na nivou veština.
Format i metode obuke
Interaktivni format u prenosu uživo: obuka se odvija na platformi Zoom, uz mogućnost postavljanja pitanja, učešća u demonstracijama tehnika, seansama sa protagonistom i vežbanja u Zoom sobama;
Snimci svih predavanja: ako ne možete da prisustvujete nekim susretima, uvek ćete moći da preslušate gradivo na snimku, bez vremenskog ograničenja pristupa;
Maksimalna struktura: sav materijal je jasno strukturisan i potkrepljen metodičkim materijalima;
Obuka kroz slučajeve (primere iz prakse) iz iskustva psihosomatologa i lekara internista: teorija se bolje povezuje i lakše usvaja na primerima, a vi odmah stičete modele rada sa glavnim problemima i tipovima klijenata;
Demo seanse uživo uz dodatno praktično vežbanje polaznika ne ostavljaju prostora za nerazumevanje i pružaju znanje na nivou veština;
Protokoli rada daju pouzdan oslonac u praksi, koji ne samo da donosi strukturu i brže vodi do rezultata, već pruža i emocionalnu podršku u radu sa složenim psihosomatskim afektima;
Maksimalna praksa: usvajanje metoda i tehnika na časovima, kroz rad sa sopstvenim psihosomatskim problemima;
Mini supervizije i odgovori na pitanja u vezi sa radom sa sopstvenim klijentima direktno tokom nastave
Predavači
Jurij Tor, MS
Psihoterapeut, psiholog, osnivač i direktor Akademije za integralnu psihodinamsku psihoterapiju i Instituta „Isida“ (Srbija)
_________
Prof. Dragan Obradović, MD, PhD
Specijalista kliničke farmakologije, Katedra za kliničku farmakologiju, farmakologiju i toksikologiju, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, predsednik Naučnog veća Instituta „Isida“.
_________
Milan Damjanac
Psihoterapeut, supervizor modaliteta konstruktivizam, edukator i predsednik PLK Centra u Beogradu
_________
Dr Oksana Kuznjecova
Analitički psiholog, simboldramski psihoterapeut i edukator, predavač, supervizor i didaktički terapeut na Akademiji za integralnu psihodinamsku psihoterapiju
_________
Irina Zedgenizova, MD
Psihoterapeut, psihijatar, psiholog-psihoanalitičar, predavač, supervizor i didaktički terapeut na Akademiji za integralnu psihodinamsku psihoterapiju, zamenik direktora za supervizijski rad Centra za psihoterapiju doktora Jermakova
_________
Žana Sergejeva
Analitički psiholog, psihodramski terapeut, integralni kauzalni psihoterapeut
_________
Dr Natalija Fomičova
Klinički psiholog, ACT terapeut, direktor Autonomne neprofitne organizacije Centar za primenjena istraživanja „Rusko društvo psihosomatike“.
_________
Elena Sudenkova
Psiholog, integralni kauzalni psihoterapeut, direktor ogranka Akademije za integralnu psihodinamsku psihoterapiju u autonomnom okrugu Jugra (Ruska Federacija), šef etičke komisije Međunarodne asocijacije za integralnu kauzalnu psihoterapiju
_________
Pešaković Dragana
Psihoterapijski savetnik u modalitetu integralna kauzalna psihoterapija, PR-direktor Instituta „Isida“.
_________
Svetlana Kling
Psiholog, onkopsiholog, didaktički psihoterapeut po metodu integralne kauzalne psihoterapije, telesno orijentisani psihoterapeut, porodični savetnik.
_________
Aleksej Čali, MD
Doktor medicine, klinički psiholog, psihološki savetnik, simboldramski terapeut
Sadržaj programa
Čas br. 1
7. oktobar, 14.00–17.00
Pojam i suština psihosomatskog poremećaja. Razgraničenje od drugih tipova poremećaja.
Analiza psihosomatskih mitova:
- Nozološke tipologije (strogo povezivanje konkretnih somatskih bolesti, na primer „Čikaške sedmorke“, sa fiksnim psihodinamskim konfliktima ili psihološkim tipovima).
- Univerzalna simbolizacija simptoma (pripisivanje somatskom simptomu jedinstvenog psihološkog značenja ili simbolike za sve pacijente).
- Linearna kauzalnost (bolest kao posledica potiskivanja određene emocije).
- Specifičan lični profil pacijenta („onkološka ličnost“, „astmatični tip“ i sl.)
- I niz drugih rasprostranjenih zabluda o prirodi i lečenju psihosomatike.
Dijagnostičke vežbe za razlikovanje psihosomatike od drugih tipova poremećaja na mini slučajevima.
Predavači: Jurij Tor, MS; Irina Zedgenizova, MD.
Čas br. 2
14. oktobar, 14.00–17.00
Kauzalna tipologija psihosomatskih poremećaja: tri mehanizma nastanka i tipovi PP povezani sa njima.
1. Afektivni mehanizam (izvor simptoma – neobrađeni afekti) i PP povezani sa njim: deficit simbolizacije, egzistencijalna frustracija, psihotrauma.
2. Funkcionalni mehanizam (simptom kao socijalna funkcija) i PP povezani sa njim: sekundarna dobit, regulacija odnosa, skriptni program.
3. Neuroplastični mehanizam (izvor simptoma – autonomni engram) i sa njim povezana neuroplastična senzitivizacija.
Dijagnostičke vežbe za dijagnostikovanje tipova psihosomatskih poremećaja na mini slučajevima.
Predavači: Jurij Tor, MS; Irina Zedgenizova, MD.
Čas br. 3
21. oktobar, 14.00–17.00
Tip 1. Deficit simbolizacije kao uzrok nastanka psihosomatskih poremećaja.
1. Pojam deficita simbolizacije. Nivoi obrade iskustva: senzorni → afektivni → imaginativni → verbalni; lokalizacija „prekida“ obrade kod psihosomatskog poremećaja; razlika između delimičnog i totalnog deficita simbolizacije; regresija na telesni nivo u slučaju afektivnog preopterećenja.
2. Mehanizam nastanka simptoma i neurobiološki model. Akumulacija nediferencirane pobuđenosti; nemogućnost psihičke reprezentacije afekta; formiranje neurofiziološkog obrasca. Disbalans između limbičke aktivacije i prefrontalne regulacije; poremećaj integracije interoceptivnih signala.
3. Klinička dinamika pacijenta i dijagnostika. Klinički markeri deficita simbolizacije; bihejvioralni indikatori na seansi; izrada mape simptoma.
4. Terapijske mete i strategije.
Predavač: Irina Zedgenizova, MD.
Čas br. 4
28. oktobar, 17.00–20.00
Tip 1. Deficit simbolizacije kao uzrok psihosomatskih poremećaja — metode i tehnike psihoterapije.
Grupna terapija fokusirana na osećanja za rad sa aleksitimičnim pacijentima.
1. Teorijske osnove predloženog modela grupnog rada: obučavajući efekat neurona ogledala; psihodramske tehnike za prevazilaženje otpora i validacija kao instrumenti formiranja psihičke reprezentacije.
2. Struktura seanse i pozicija terapeuta, razlika između rada sa deficitom simbolizacije i interpretativnog modela grupne terapije.
3. Demo seansa, analiza terapeutovih intervencija; diskusija o iskustvu učesnika.
Predavač: Jurij Tor, MS.
Čas br. 5
4. novembar, 13.00–16.00
Tip 1. Deficit simbolizacije kao uzrok psihosomatskih poremećaja — metode i tehnike psihoterapije (nastavak).
Terapija orijentisana na mentalizaciju (MOT).
1. Pojmovni okvir MOT-a. Mentalizacija kao sposobnost prepoznavanja i razumevanja unutrašnjih stanja; faze razvoja mentalizacije i integracije osećanja, misli i telesnog iskustva; razvoj psihičkih načina regulacije afekta.
2. Osnovne tehnike MOT-a i slučajevi njihove primene.
3. Demonstracija tehnika MOT-a u simuliranoj seansi sa učesnicima obuke. Analiza intervencija.
Predavač: Irina Zedgenizova, MD.
Čas br. 6
11. novembar, 13.00–16.00
Tip 1. Deficit simbolizacije kao uzrok psihosomatskih poremećaja — metode i tehnike psihoterapije (nastavak).
Terapija fokusirana na transfer (TFP).
1. Teorijski okvir TFP-a u radu sa psihosomatikom. Transfer kao prostor ispoljavanja nesimbolizovanih afekata; telesna simptomatologija kao oblik komunikativnog čina u odnosu sa terapeutom; cepanje i primitivne odbrane kod deficita simbolizacije.
2. Tehnike TFP-a za rad sa psihosomatskim pacijentima: pojašnjavanje; konfrontacija; interpretacija cepanja; povezivanje telesne reakcije sa trenutnim odnosom; kontejniranje afekta bez povlačenja u objašnjavajuću redukciju.
3. Strategija rada. Stabilizacija → identifikacija ponavljajućih transfernih obrazaca → integracija rascepljenih reprezentacija; kriterijumi napretka: porast afektivne diferencijacije; smanjenje telesne reaktivnosti u odnosima.
4. Demonstracija tehnika TFP-a u simuliranoj seansi sa učesnicima obuke. Analiza intervencija.
Predavač: Irina Zedgenizova, MD.
Čas br. 7
18. novembar, 17.00–20.00
Tip 2. Egzistencijalna frustracija kao uzrok nastanka somatizovane depresije.
1. Psihološki i neurobiološki model nastanka psihosomatskih poremećaja u slučaju subjektivne nemogućnosti realizacije životno važnih potreba.
2. Dijagnostika somatizovane depresije. Osnovni klinički markeri. Kontratransfer.
3. Protokol i dinamika psihoterapije. Uklanjanje zabrane na osvešćivanje i izražavanje agresije kao ključna terapijska meta.
4. Tehnika „Deimprinting“ za uklanjanje zabrana na agresiju i realizaciju egzistencijalno važnih impulsa: algoritam, demonstracija.
Predavači: Jurij Tor, MS; Dragan Obradović, MD, PhD
Čas br. 8
25. novembra, 17:00–20:00
Tip 2. Egzistencijalna frustracija kao uzrok psihosomatskih poremećaja — protokol psihoterapije (nastavak).
Simboldrama. Motiv „Cvet“.
1. Simboldrama — specifičnosti i terapijske mogućnosti pristupa u radu sa psihosomatikom. Šta je motiv u simboldrami.
2. Motiv „Cvet“ kao dijagnostički instrument za određivanje težine poremećaja. Terapijski potencijal motiva za reaktivaciju Ega i njegovo simboličko programiranje za vraćanje vitalnosti.
3. Motiv „Cvet“: algoritam i scenario vođenja motiva „Cvet“. Demo seansa.
4. Principi i algoritam rada sa klijentom nakon motiva. Demonstracioni rad.
Predavač: Dragana Pešaković.
Čas br. 9
2. decembar, 17.00–20.00
Tip 2. Egzistencijalna frustracija — protokol psihoterapije (nastavak). Tehnika „Katarza sećanja“.
1. Pojam engrama i njegov uticaj na fiksaciju patoloških neurohumoralnih obrazaca koji posreduju stanje somatizovane depresije.
2. Tehnika „Katarza sećanja“ za neutralizaciju patoloških engrama koji održavaju stanje somatizovane depresije: mehanizam delovanja, indikacije, algoritam izvođenja, demonstracija.
Predavač: Žana Sergejeva.
Čas br. 10
9. decembar, 17.00–20.00
Tip 2. Egzistencijalna frustracija — protokol psihoterapije (nastavak). Simboldrama. Motiv „Predator“. Mini kolokvijum iz detabuisanja agresije.
1. Motiv „Predator“
Slika potisnute snage; strah od sopstvene agresije; konflikt između kontrole i impulsa.
2. Analiza slike
Veličina, ponašanje, stepen kontakta; interakcija sa pacijentom; projekcije krivice i zabrane.
3. Terapijski zadatak
Integracija agresije u strukturu Ega; prelazak sa suzbijanja na svesno upravljanje.
4. Mini kolokvijum
Klinički kriterijumi bezbednog detabuisanja; greška forsiranja; granice dozvoljene konfrontacije.
Predavač: Žana Sergejeva.
Čas br. 11
16. decembar, 17.00–20.00
Tip 3. Psihotrauma kao uzrok nastanka psihosomatskog poremećaja. Model. Neurobiološki profil. Slučajevi. Dijagnostika. Terapijske mete i strategije.
1. Psihološki model
Trauma kao prekid afektivne obrade; fragmentacija iskustva; disocijacija kao način preživljavanja; telesni simptom kao kontejner neintegrisanog materijala.
2. Neurobiološki profil
Hiperaktivacija amigdaloidnog kompleksa; smanjenje integrativne funkcije prefrontalnog korteksa; disregulacija autonomnog nervnog sistema; telesna memorija.
3. Tipologija traume
Vitalna; invazivna; egotomska; konstitutivna; razlike u kliničkoj slici i somatskoj fiksaciji.
4. Dijagnostika
Zavisnost od okidača; fragmentisanost sećanja; somatska reaktivnost bez svesnog afekta; razlika između traumatske i neurotske simptomatologije.
5. Terapijske mete
Stabilizacija; obnavljanje osećaja sigurnosti; integracija fragmenata iskustva; smanjenje somatske hiperaktivacije.
Predavači: Jurij Tor, MS; Dragan Obradović, MD, PhD.
Čas br. 12
23. decembar, 17.00–20.00
Tip 3. Psihotrauma kao uzrok psihosomatskih poremećaja — protokoli psihoterapije.
Vitalna trauma. Protokol psihoterapije. Motiv „Mesto apsolutnog mira i sigurnosti“. Rad sa crtežom.
1. Struktura protokola
Stabilizacija → formiranje resursa → postepeni dozirani rad sa traumatskim sadržajem.
2. Motiv „Mesto apsolutnog mira i sigurnosti“
Formiranje unutrašnje slike-oslonca; smanjenje fiziološke hiperaktivacije; razvoj veština samoregulacije.
3. Rad sa crtežom
Fiksiranje slike; produbljivanje simbolizacije; identifikovanje deficita sigurnosti; jačanje resursnog doživljaja.
4. Kriterijumi spremnosti za dalji rad
Stabilnost slike; smanjenje somatske reaktivnosti; sposobnost održavanja podeljene pažnje.
Predavač: Dragana Pešaković.
Čas br. 13
30. decembar, 17.00–20.00
Tip 3. Psihotrauma kao uzrok psihosomatskog poremećaja — protokoli psihoterapije (nastavak).
Vitalna trauma. Tehnika „Resursiranje linije života“.
1. Cilj tehnike
Obnavljanje kontinuiteta identiteta; jačanje oslonca na pozitivna iskustva; smanjenje osećaja totalne ranjivosti.
2. Struktura
Kreiranje linije života; identifikovanje resursnih epizoda; emocionalno „pojačavanje“ resursa; integracija u trenutnu situaciju.
3. Terapijski efekat
Smanjenje somatske napetosti; porast osećaja stabilnosti; smanjenje regresije pod uticajem okidača.
Predavač: Žana Sergejeva.
Čas br. 14
13. januar, 17.00–20.00
Tip 3. Psihotrauma kao uzrok psihosomatskih poremećaja — protokoli psihoterapije (nastavak).
Vitalna trauma. Simboldramski motivi „Unutrašnji pomoćnik“ i „Tvrđava“.
1. Motiv „Unutrašnji pomoćnik“
Personifikacija podržavajuće funkcije; formiranje unutrašnjeg negujućeg objekta; kompenzacija deficita ranog oslonca.
2. Motiv „Tvrđava“
Granice; zaštita; sposobnost autonomije; obrada osećaja ranjivosti.
3. Integracija
Povezivanje slika sa svakodnevnim ponašanjem; formiranje veština samopodrške van terapije.
Predavač: dr Oksana Kuznjecova.
Čas br. 15
20. januar, 17.00–20.00
Tip 3. Psihotrauma kao uzrok psihosomatskih poremećaja — protokoli psihoterapije (nastavak).
Invazivna trauma. Protokol. Motiv „Izvor kristalno čiste vode“. Tehnika „Arhetipski dar“.
1. Specifičnosti invazivne traume
Narušene granice; osećaj intruzije; hronična hiperopreznost; somatske reakcije u zonama kontakta.
2. Motiv „Izvor kristalno čiste vode“
Čišćenje; obnavljanje celovitosti; simbolično „spiranje“ traumatskog traga.
3. Tehnika „Arhetipski dar“
Slika dara kao obnove vrednosti; redefinisanje identiteta žrtve; integracija snage umesto ranjivosti.
4. Strategija
Rad kroz resurs → postepeno približavanje traumatskoj epizodi → integracija.
Predavač: Elena Sudenkova.
Čas br. 16
27. januar, 13.00–16.00
Tip 3. Psihotrauma kao uzrok psihosomatskih poremećaja — protokoli psihoterapije (nastavak).
Egotomska i konstitutivna trauma kao uzroci nastanka psihosomatskog poremećaja.
Egotomska trauma. Mehanizam nastanka i neurobiološki profil pacijenta. Terapijske mete, strategije i preporučeni protokol terapije. Klinički slučajevi.
Konstitutivna trauma. Mehanizam nastanka i neurobiološki profil pacijenta. Terapijske mete, strategije i preporučeni protokol terapije. Klinički slučajevi.
Predavač: Irina Zedgenizova, MD.
Čas br. 17
3. februar, 17.00–20.00
Tip 4. Sekundarna dobit kao uzrok nastanka psihosomatskih poremećaja. Psihološki i neurobiološki model. Slučajevi.
1. Psihološki model nastanka simptoma kao načina rešavanja problema.
2. Neurobiološki aspekti psihosomatike kao socijalne funkcije: učvršćivanje simptoma kroz sistem nagrađivanja; pojačavanje bihejvioralnog obrasca kroz ponavljano potkrepljenje; formiranje stabilne veze „bolest — rešavanje socijalnog zadatka“.
3. Klinička dinamika: ambivalenсija prema terapiji; delimična komplijansa; pogoršanje prilikom približavanja gubitku dobiti; konflikt između želje da se simptom otkloni i otpora promenama zbog straha od gubitka uobičajenog načina suočavanja sa životnim izazovima. Klinički slučajevi.
Predavači: Milan Damjanac; Dragan Obradović, MD, PhD.
Čas br. 18
10. februar, 17.00–20.00
Tip 4. Sekundarna dobit — dijagnostika i strategije terapije.
1. Dijagnostika: analiza konteksta nastanka simptoma; identifikovanje skrivenih prednosti; praćenje reakcije na poboljšanje; korišćenje kontratransfera kao dijagnostičkog instrumenta.
2. Terapijske mete: osvešćivanje dobiti; razdvajanje potrebe i simptoma; formiranje alternativnih načina zadovoljavanja potrebe.
3. Strategija: razjašnjavanje ambivalencije, blaga konfrontacija, kreiranje zamenskih adaptivnih koping strategija, jačanje autonomije.
4. Rizici: preuranjena interpretacija; jačanje otpora; obezvređivanje patnje pacijenta.
Predavač: Milan Damjanac.
Čas br. 19
17. februar, 17.00–20.00
Tip 4. Sekundarna dobit — tehnike terapije.
„Dve stolice“. „Simptom i njegova suprotnost“.
1. Tehnika „Dve stolice“ — dijalog između dela koji održava simptom i dela koji teži zdravlju; identifikovanje konflikta; integracija polariteta. Algoritam, slučajevi, demonstracija tehnike.
2. Tehnika „Simptom i njegova suprotnost“ — istraživanje skrivene potrebe; kreiranje alternativnog bihejvioralnog scenarija. Algoritam, slučajevi, demonstracija tehnike.
Predavač: Milan Damjanac.
Čas br. 20
24. februar, 17.00–20.00
Tip 4. Sekundarna dobit — tehnike terapije (nastavak). Simboldramski motivi za rad sa unutrašnjim konfliktima.
1. Potencijal simboldrame u otkrivanju nesvesnog konflikta; zaobilaženje racionalizacije; pristup afektivnom jezgru sekundarne dobiti.
2. Tipični motivi za identifikovanje unutrašnjih konflikata i sekundarne dobiti povezane sa njima.
3. Strategija integracije: osvešćivanje konflikta, formiranje novih koping strategija.
4. Slučajevi i demonstracije.
5. Demo seansa sa vođenjem motiva simboldrame.
Predavač: dr Oksana Kuznjecova.
Čas br. 21
3. mart, 17.00–20.00
Tip 5. Regulacija odnosa kao uzrok nastanka psihosomatskih poremećaja.
Model. Transfer i kontratransfer. Slučajevi.
1. Psihološki model nastanka simptoma kao načina upravljanja odnosima; bolest kao sredstvo zadržavanja ili kontrole; telesna reakcija kao komunikacija.
2. Neurobiološki aspekti — aktivacija sistema vezivanja; somatska reakcija u slučaju pretnje rastankom; hronična preosetljivost na interpersonalne signale.
3. Transferna dinamika — zahtevnost; zavisnost; obezvređivanje; somatska reakcija kao odgovor na frustraciju.
4. Kontratransferne reakcije — tipične karakteristike i dijagnostička vrednost.
Predavač: Milan Damjanac.
Čas br. 22
10. mart, 17.00–20.00
Tip 5. Regulacija odnosa — dijagnostika i strategije terapije.
1. Dijagnostika — analiza obrazaca bliskosti i distance; praćenje promene simptoma u odnosima; korišćenje kontratransfera kao markera regulacije.
2. Terapijske mete — osvešćivanje funkcije simptoma; razvoj alternativnih komunikacionih veština; formiranje stabilnih granica.
3. Strategija — konfrontacija i razjašnjavanje funkcije simptoma, rad sa transferom, razvoj autonomne regulacije.
4. Rizici — uvlačenje terapeuta u ponavljanje scenarija; pojačavanje zavisnosti; somatska reakcija pri konfrontaciji.
Predavač: Milan Damjanac.
Čas br. 23
17. mart, 17.00–20.00
Tip 5. Regulacija odnosa — tehnike terapije.
„DžoHari prozor“ i druge tehnike.
Objašnjenje mehanizma delovanja tehnika. Klinički slučajevi. Algoritam primene. Demonstracije.
Predavač: Milan Damjanac.
Čas br. 24
24. mart, 17.00–20.00
Tip 6. Skriptni program kao disfunkcionalni engram koji dovodi do nastanka psihosomatskih poremećaja. Porodični i individualni scenariji.
1. Psihološki model. Porodični scenariji i introjektovana uverenja kao psihički programi. Somatski simptom kao deo psihičkog programa.
2. Neurobiologija skriptnih psihosomatskih programa. Epigenetski faktori u transgeneracijskom prenosu psihosomatskih simptoma.
3. Diferencijacija u odnosu na mehanizam korišćenja simptoma kao načina regulacije odnosa. Vežbanje na mini slučajevima.
Predavači: Jurij Tor, MS; Dragan Obradović, MD, PhD.
Čas br. 25
31. mart, 18.00–21.00
Tip 6. Porodični skriptni program kao uzrok psihosomatskih poremećaja — dijagnostika i strategije terapije. Psihosomatske porodice. Transgeneracijski prenos simptoma.
1. Dijagnostika porodičnog scenarija — analiza ponavljajućih tema; istraživanje porodičnih mitova; identifikovanje odanosti patnji; mapiranje transgeneracijskih simptoma. Klinički slučajevi. Vežbanje na mini slučajevima.
2. Terapijske mete i strategije terapije. Klinički slučajevi.
Predavač: Milan Damjanac.
Čas br. 26
7. april, 14.00–17.00
Tip 6. Porodični skriptni program — tehnike terapije.
Mehanizam delovanja tehnike i klinički slučajevi primene; algoritam sprovođenja; demonstracija tehnike.
Predavač: Irina Zedgenizova, MD.
Čas br. 27
14. april, 18.00–21.00
Tip 6. Introjektovana uverenja kao skriptni program koji dovodi do psihosomatskih poremećaja — dijagnostika i tehnike terapije.
1. Otkrivanje skriptnih programa koji generišu simptom — tehnika subjektivnog skaliranja i tehnika bilateralne stimulacije. Mehanizam delovanja tehnike, algoritam izvođenja, demonstracija.
2. Tehnika neutralizacije patoloških skriptnih programa — algoritam izvođenja, demonstracija. Vežbanje u Zoom sobama.
Predavač: Elena Sudenkova.
Čas br. 28
21. april, 18.00–21.00
Tip 6. Introjektovana uverenja kao skriptni program koji dovodi do psihosomatskih poremećaja — dijagnostika i tehnike terapije (nastavak).
Praktično vežbanje za usvajanje tehnike neutralizacije negativnih uverenja koja dovode do psihosomatske simptomatologije.
Predavač: Elena Sudenkova.
Čas br. 29
28. april, 18.00–21.00
Tip 7. Neuroplastična senzibilizacija kao uzrok nastanka psihosomatskih poremećaja. Sekundarna psihosomatika. Model. Dijagnostika. Strategije i tehnike terapije.
1. Pojam sekundarne psihosomatike. Simptom se održava nakon otklanjanja primarnog uzroka; učvršćivanje telesnog obrasca na nivou neuronskih mreža; autonomizacija somatske reakcije.
2. Neurobiološki model. Centralna senzibilizacija; snižen prag aktivacije; pojačana interoceptivna osetljivost; stabilne neuroplastične promene.
3. Strategije terapije: desenzibilizacija, formiranje novih telesnih asocijacija. Klinički slučajevi.
4. Tehnike desenzibilizacije.
Predavači: Jurij Tor, MS; Dragan Obradović, MD, PhD.
Čas br. 30
5. maj, 18.00–21.00
Rad sa rezidualnom simptomatologijom. „Katarza sećanja“. Katatimska hidroterapija.
1. Fenomen rezidualne simptomatologije nakon otklanjanja uzroka psihosomatskog ili somatskog poremećaja. Psihološki i neurobiološki razlozi opstanka rezidualne simptomatologije.
2. Strategije i terapijske mete psihoterapije.
3. Desenzibilizacija kroz tehniku „Katarza sećanja“. Mehanizam delovanja. Praksa.
4. Desenzibilizacija kroz „katatimsku hidroterapiju“ — vodeni motivi simboldrame. Mehanizam delovanja. Demonstracija motiva.
Predavači: Aleksej Čali, MD; Žana Sergejeva.
Čas br. 31
12. maj, 18.00–21.00
Identitet „bolesnika“: deidentifikacija sa patologijom i rekonstrukcija zdravog identiteta.
1. Formiranje identiteta bolesnika. Dugotrajna patnja kao deo slike o sebi; socijalno potkrepljenje uloge pacijenta; strah od gubitka uobičajene strukture.
2. Dijagnostika. Samoodređenje kroz dijagnozu; otpor promenama; anksioznost pri poboljšanju.
3. Strategija i tehnike rekonstrukcije. Deidentifikacija simptoma i ličnosti; formiranje slike „zdravog Ja“; proširenje bihejvioralnog repertoara.
Predavač: dr Oksana Kuznjecova.
Čas br. 32
19. maj, 18.00–21.00
Rad sa snovima psihosomatskih pacijenata.
1. Simbolizacija psihosomatskih obrazaca u snovima. Primeri i tipovi simbola karakterističnih za psihosomatske poremećaje.
2. Dijagnostička funkcija sna — tehnike za otkrivanje skrivenog konflikta; praćenje dinamike terapije; indikatori integracije.
3. Terapijski rad sa snovima psihosomatskih pacijenata — algoritmovi i tehnike, demonstracija.
Predavač: dr Oksana Kuznjecova.
Čas br. 33
26. maj, 14.00–17.00
Specifičnosti psihoterapije psihosomatike kod organskih patologija.
Pacijenti sa endokrinim poremećajima. Onkološki pacijenti.
1. Diferencijacija psihogenih i organskih poremećaja. Jasno definisanje granica kompetencije; procena rizika od dekompenzacije; saradnja sa lekarima.
2. Timski model. Razmena informacija; usaglašavanje strategije; podrška pacijentu u medicinskom procesu.
3. Endokrine bolesti. Hormonalne fluktuacije i emocionalna labilnost; uzimanje u obzir somatske osnove u terapiji.
4. Specifičnosti onkoloških pacijenata. Egzistencijalna anksioznost; strah od smrti; rizik od regresije; podrška identiteta.
Predavači: Irina Zedgenizova, MD; Svetlana Kling
Čas br. 34
2. jun, 14.00–17.00
Psihosomatski poremećaji kod dece i adolescenata — specifičnosti psihoterapije.
1. Starosne specifičnosti. Ograničena simbolizacija; zavisnost od porodičnog sistema; somatizacija kao jezik porodice.
2. Dijagnostika. Analiza porodične dinamike; raspodela uloga; školski kontekst.
3. Strategija. Rad sa roditeljima; razvoj emocionalnog vokabulara deteta; smanjenje porodične simptomocentričnosti.
Predavač: Irina Zedgenizova, MD.
Čas br. 35
9. jun, 18.00–21.00
Psihosomatski poremećaji seksualne sfere — specifičnosti psihoterapije.
1. Psihološki model. Povezanost seksualnosti i identiteta; stid; potisnuta agresija; konflikt autonomije i zavisnosti.
2. Dijagnostika. Kontekst pojave simptoma; transferna dinamika; uticaj partnerskih odnosa.
3. Strategija terapije. Rad sa telesnom slikom; integracija agresije; formiranje zrele intimne pozicije.
Predavač: dr Natalija Fomičova.
Čas br. 36
16. jun, 18.00–21.00
Specifičnosti psihoterapije psihosomatike kod organskih patologija (nastavak).
Autoimune, respiratorne i kožne bolesti.
1. Autoimune bolesti. Autoagresivna dinamika; hronična neizvesnost; rad sa potisnutim besom i odnosom prema sebi.
2. Multipla skleroza i autoimuni tireoiditis. Fluktuirajući tok; strah od napretka; održavanje psihološke stabilnosti.
3. Respiratorni sistem. Simbolika gušenja; regulacija anksioznosti; rad sa osećajem kontrole.
4. Kožne bolesti. Granice i kontakt; stid; socijalna ranjivost.
Predavač: dr Oksana Kuznjecova.
Čas br. 37
23. jun, 18.00–21.00
Konceptualizacija slučajeva. Mapiranje problema i izbor protokola terapije.
1. Algoritam konceptualizacije. Određivanje tipa uzroka; analiza održavajućih faktora; procena nivoa simbolizacije.
2. Mapiranje. Veza između okidača, afekta i telesne reakcije; identifikovanje sekundarnih mehanizama.
3. Formulisanje hipoteze o primarnim i mogućim sekundarnim mehanizmima somatizacije. Izbor strategije i protokola terapije.
Predavač: Jurij Tor, MS
Čas br. 38
30. jun, 14.00–17.00
Praktična supervizijska radionica.
Prezentacija slučajeva od strane studenata. Diskusija o izabranoj hipotezi o tipu psihosomatskog poremećaja, strategiji i rezultatima terapije. Supervizijska podrška u vezi sa aktuelnim pitanjima.
Predavači: Jurij Tor, MS; Irina Zedgenizova, MD.
Cena obuke
Opcija 1. Plaćanje na rate — ukupna cena programa pri plaćanju na rate iznosi €1590
Plaćanje na rate vrši se prema rasporedu od 10 uplata.
Opcija 2. Jednokratno plaćanje sa popustom od 10% — cena programa iznosi €1431.
Popusti:
10% za edukante jednogodišnjih i višegodišnjih edukacija AIPP-a
30% za edukante prethodnog programa iz psihosomatike AIPP-a.
30% za edukante programa jednogodišnjih i višegodišnjih edukacija AIPP-a u školskoj 2027–2028. godini.
Cene istaknute na sajtu važe za uplate iz Srbije. Za uplate iz inostranstva cene se uvećavaju za troškove provizije i uplaćuju se na račun firme ili PaySend-om.
Instrukcije za plaćanje dobijate putem e-maila: srbija@aipp.education ili na broj telefona: +381656009009
Psihosomatika je jedan od najčešćih zahteva u psihoterapiji
Porast psihosomatskih oboljenja direktno je povezan sa količinom stresa i haosa u našem životu i ubrzanjem njegovog tempa. Kada psiha ne uspeva da se izbori sa nepodnošljivim opterećenjem, telo često postaje poslednja linija odbrane. Potražnja za stručnjacima koji rade u ovoj oblasti odavno prevazilazi ponudu. Istovremeno, zaista efikasnih psihosomatologa je veoma malo zbog mitologizacije ove oblasti znanja i nedostatka primenljivih, funkcionalnih programa obuke. Psiholog koji ovlada kauzalnim pristupom radu sa psihosomatskim poremećajima značajno će proširiti svoju klijentsku praksu i biće tražen u profesionalnom okruženju.
Edukanti o rezultatima obuke
I ranije sam pohađala obuke iz psihosomatike,
ali upravo na ovom kursu dobila sam potpuno novu perspektivu
Najčešća pitanja
Kome je namenjena godišnja edukacija kontinuiranog profesionalnog usavršavanja?
Kontinuirano stručno usavršavanje namenjeno je prvenstveno postojećim savetnicima, psihoterapeutima ili edukantima u oblasti savetovanja i psihoterapije, kao i drugim profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja i pomagačkih profesija koji žele da unaprede svoju praksu, prošire svoja znanja i razviju dodatne veštine u radu sa klijentima.
Ova jednogodišnja edukacija je posebno korisna i praktična za početnike koji tek započinju praksu, jer podrazumeva vežbanje u grupama po troje gde se sve tehnike uvežbavaju i savladava se trema pred klijentima.
Takođe, ova edukacija pruža strategije rada, redosled i šeme rada, kao i mnogo praktičnih koraka za rad koji, naročito početnicima, mogu pružiti veću sigurnost u pravljenju prvih koraka u radu sa klijentima.
Da li je potrebno fakultetsko obrazovanje da bih upisao/la jednogodišnju edukaciju kontinuiranog profesionalnog usavršavanja?
Da, neophodno je da ste završili fakultet ili ste na završnoj godini fakulteta iz psihologije, medicine, socijalnog rada, humanističkih nauka, društveno-humanističkih nauka sa završenom propedevtikom.
Nije moguć upis bez fakulteta!
Kako izgleda obuka?
Obuka je veoma dinamična i sastoji se od teorijskog dela sa mnogo praktičnih primera i prikaza slučajeva iz prakse.
Održava se isključivo onlajn na platformi Zoom.
Sva predavanja se snimaju i polaznicima ostaju video snimci sa neograničenim pristupom.
Koji dokument dobijam po završetku edukacije?
Po završetku edukacije dobijate elektronski sertifikat AIPP o završenom godišnjem kontinuiranom obrazovanju (176 ak.s.).
Program je za psihologe, psihijatre i sertifikovane savetnike i psihoterapeute (kao i one u edukaciji) i NE VODI DO STATUSA psihoterapijskog savetnika ili psihoterapeuta.
Radujemo se vašem učešću!
Imate li još pitanja?
WhatsApp https://wa.me/+381656009009,
Telegram: https://t.me/Dragana_KIP ili
srbija@aipp.education
Pešaković Dragana
Beograd, Srbija
Psihoterapijski savetnik u modalitetu integralna kauzalna psihoterapija,
PR-direktor Instituta „Isida“.