Jurij Tor, magistar psihologije, psihoterapeut, rektor Akademije za integralnu psihodinamsku psihoterapiju, osnivač i predsednik Međunarodne asocijacije za integralnu kauzalnu psihoterapiju, Beograd (Srbija).

«Aspekti psihoterapije» izdanje br.1 (01) 2022.

U ovom članku želimo da skrenemo pažnju psihoterapeuta na faktor rizika u radu koji je potcenjen u našoj profesiji: reaktivaciju separacione traume kod terapeuta u trenutku neplaniranog prekida terapije od strane klijenta. Razmotrićemo potencijalne rizike po zdravlje terapeuta povezane sa ovom pojavom, kao i mere uz pomoć kojih je iste moguće neutralisati.

Kako bismo se podsetili šta je trauma i šta se događa sa psihom u trenutku traumatičnih iskustava, okrenimo se opisu ovog fenomena koji je dao Sigmund Frojd. U radu „S one strane principa zadovoljstva“ Frojd piše da koncept traume podrazumeva remećenje mehanizma odbrane od nadražaja, kada životni incident prouzrokuje ozbiljan poremećaj u energiji organizma i organizam nije u stanju da izdrži preplavljenost mentalnog aparata velikim količinama nadražaja. Istovremeno, psiha pokušava da privuče aktivnu energiju sa svih strana kako bi se nosila sa neprijatnim emocionalnim uzbuđenjem. Stvara se izuzetno jaka kompenzacija radi čije se realizacije žrtvuju sve druge rezerve psihičkog sistema, te dolazi do opsežnog slabljenja i smanjenja normalnog radnog kapaciteta drugih mentalnih funkcija [1, p. 11].

U svom drugom radu „Uvod u psihoanalizu“ Frojd govori o tome na koji način je psihička trauma povezana s afektivnim iskustvima: „Gotovo svi simptomi nastali su kao ostaci, kao talog, ako hoćete, afektivnih iskustava, koja smo kasnije počeli da zovemo „psihičkim traumama“. Samo iskustva iz detinjstva mogu da objasne osetljivost na buduće traume.» [2, str.18].

Na osnovu ovog psihoanalitičkog tumačenja prirode psihičke traume, pod  separacionom traumom podrazumevaćemo emocionalno opterećenu i bolnu situaciju rastanka sa značajnim objektom, čiju afektivnu komponentu psiha nije bila u stanju da obradi.

Zašto su separacione traume najopasnije od svih psihičkih trauma?

Godine 1967. američki psihijatri Tomas Holms i Ričard Rahe pregledali su medicinsku dokumentaciju više od 5.000 pacijenata kako bi utvrdili na koji način stresni događaji utiču na pojavu bolesti. Na osnovu ovog istraživanja, naučnici su formirali listu od 43 životna događaja, čiji su uticaj na razvoj bolesti analizirali u daljim istraživanjima. Uzorak od 394 pacijenta zamoljen je da označi koji su se događaji sa predložene liste odigrali u njihovim životima 2 godine pre početka bolesti. Kao rezultat toga, pronađena je statistički značajna pozitivna korelacija između određenih događaja u poslednje dve godine u životu ispitanika i njihovih bolesti. Događaji-prediktori rangirani su prema stepenu njihovog stresnog uticaja. Rezultati studije postali su poznati kao Holms Raheova skala stresnih događaja [3].

Ovo istraživanje je više puta ponovljeno od strane drugih naučnika, a rezultati su potvrdili vezu između stresa i bolesti.

Koji su prediktori bolesti bili na vrhu Holms Raheove liste? Kao što vidimo iz tabele 1, prva tri mesta zauzimaju događaji vezani za rastanak sa značajnim objektima: smrt supružnika, razvod, rastava supružnika (raskid sa partnerom).

Tabela 1. Holms Raheova skala stresogenosti.

Dakle, sasvim je osnovana pretpostavka da su separacione traume snažan stres za psihu i faktor rizika od pojave bolesti.

Separacionu traumu kao važan etiološki faktor onkoloških bolesti isticao je na svojim predavanjima doktor bioloških nauka Nikolaj Nikolajevič Klepikov, trening analitičar i supervizor Evropske konfederacije za psihoanalitičku psihoterapiju, koji je dugo proučavao problem raka radeći kao vodeći istraživač u Nacionalnom medicinskom istraživačkom centru za onkologiju „Akademik N.N. Blohin“.

Kako su separacione traume povezane sa profesijom psihoterapeuta?

Često u profesionalnim krugovima možete čuti frazu „psihoterapija se vrti oko odnosa“. I zaista je tako. Terapeutski efekat je uslovljen uspostavljanjem posebne vrste odnosa –psihoterapijskog. Ovaj odnos odlikuje dubina, intenzitet, visok stepen poverenja i emocionalne bliskosti, i on predstavlja kompleks složenih psihičkih procesa: transfera i kontratransfera, identifikacije, deidentifikacije; klijent nas može introjektovati kao dobar objekat, može nam nametati negativne uloge kroz projektivnu identifikaciju, idealizaciju, obezvređivanje itd. Služeći kao kontejner za neprerađene psihičke sadržaje klijenta i pomažući mu u njegovom ličnom sazrevanju, delimično time vršimo roditeljsku funkciju, što psihoterapijski odnos čini još značajnijim za obe strane.

Razumevajući ovu specifičnost, možemo primetiti da se psihoterapijski odnosi odlikuju vrlo visokim stepenom psihološke bliskosti, što je karakteristično za odnose sa značajnim objektima. Shodno tome, psihoterapeut nesvesno doživljava bilo kakav neočekivan prekid u uspostavljenom odnosu sa klijentom kao rastanak sa bliskom osobom i doživljava ga kao separacionu traumu. Upravo to je razlog naše burne emotivne reakcije kada klijent iznenada napusti terapiju ili „nestane bez pozdrava“.

Imao sam u svojoj praksi slučaj koji jasno ilustruje prirodu emocionalnih iskustava povezanih sa neočekivanim prekidom terapije od strane klijenta. Moja klijentkinja je imala ozbiljnu psihosomatsku bolest i imali smo seanse u bolnici gde je boravila na lečenju. Uoči pete seanse, zadobila je tešku povredu nakon što je noću pala iz kreveta. Priroda povrede nije joj dozvolila da nastavi psihoterapiju. Kraj terapije ostavio je težak emocionalni utisak na mene, što sam pokušavao sebi da objasnim na različite načine. Nekoliko meseci kasnije izneo sam ovaj slučaj pred Balint grupu.  Tokom rada grupe na slučaju, začuo sam glas iznutra: „Zašto si me ostavila?“ i to je otkrilo pravi uzrok mog bolnog iskustva – psiha je odlazak klijenta sa terapije doživljavala kao rastanak, kao odbacivanje.

Dakle, glavna opasnost od neplaniranog prekida terapije od strane klijenta leži u tome da ovi događaji reaktiviraju separacionu traumu kod terapeuta. Sa svakim takvim prekidom, traumatski efekat se akumulira, kumulativna separaciona trauma postaje teža i, kada se dostigne kritična masa, može doći do oboljenja. Ova kritična masa može se izračunati pomoću pomenute skale stresa. Prema nalazima Holmsa i Rahea, rezultat od 300+ odgovara visokom riziku od bolesti, 150-299 – rizik od bolesti je umeren, <150 – rizik je mali.

Na Holms Raheovoj skali prekid terapijskih odnosa ne postoji, ali na osnovu drugih događaja iz kategorije separacione traume možemo pretpostaviti da 5-6 prekida terapijskih odnosa od strane klijenata u toku dve godine stvaraju situaciju visokog rizika od bolesti kod terapeuta. I to bez uzimanja u obzir drugih stresnih faktora koji su prisutni u životu svake osobe.

Kako umanjiti uticaj situacija neočekivanog odustanka klijenta od terapije na zdravlje terapeuta?

Poznata su nam dva pristupa koja omogućavaju efikasnu obradu negativnih posledica separacionih trauma koje se javljaju u radu psihoterapeuta.

Metoda br.1.

Predstavljanje slučaja vezanog za separacionu traumu u profesionalnom životu na Balint grupi ili na superviziji uz primenu tehnika za obradu emocionalnih iskustava.

Balint grupe su prvobitno stvorene kako bi se pomoglo stručnjacima da obrađuju negativne emocije nastale tokom rada sa pacijentima. Stoga su uglavnom mnogo pogodnije za rad sa emocijama od klasičnih supervizija. Istovremeno, efekat zavisi od korišćenih metoda, koje se mogu razlikovati u različitim Balint grupama.

Supervizije generalno pružaju manje mogućnosti za interakciju s emocijama i osećanjima u odnosu na Balint grupe, zbog različitog formata rada. Izuzetak su supervizije specijalizovane za odnos između klijenta i terapeuta.

Metoda br.2.

Upotreba psihotehnika za neutralizaciju negativnih emocionalnih iskustava, samostalno ili u ličnoj terapiji.

Postoji mnogo tehnika za obradu emocija. Kako proveriti da li je odabrana psihotehnika dovoljno efikasna kod problema separacionog iskustva? Kriterijum uspešnog terapijskog rada je potpuno odsustvo bilo kakvih negativnih emocija kada se prisetite dana kada ste saznali da klijent napušta terapiju. Isti kriterijum može se koristiti za procenu efikasnosti rada supervizijske grupe.

Kao primer psihotehnike za samostalni rad koja vam omogućava da u potpunosti preradite separaciona iskustva možemo navesti tehniku transformacije i integracije iskustva, koju je razvio srpski trener Filip Mihajlovič u svom sistemu Spiritual Option.

Preporučujemo da obratite neophodnu pažnju na situacije kada klijenti prekidaju terapiju i ne ostavljate izazvane emocije bez obrade. To će vam pomoći da značajno smanjite zdravstveni rizik povezan sa reaktivacijom separacionih trauma, kao i da minimizujete profesionalno sagorevanje.

Korišćena literatura:

1. Frojd S. S one strane principa zadovoljstva. — Moskva: Progress, 1992. – 576 str.

2. Frojd S. Uvod u psihoanalizu. — Sankt Peterburg: Aleteja, 1998. – 224 str.

3. Holmes T. H., Rahe R. H. The Social Readjustment Rating Scale. J Psychosom Res, 1967. 11 (2): 213–8. doi: 10.1016 / 0022-3999(67)90010-4. PMID 6059863.