snimak emisije od 4. novembra
Majčinska figura u psihoterapiji
Kurs stručnog usavršavanja za psihologe i psihoterapeute
Ovaj kurs je jedini sistemski program u Rusiji posvećen radu sa majčinskim objektom u svoj njegovoj slojevitosti: majčinska figura kao oslonac, mogući izvor traume i resurs unutrašnjih promena.
Razmotrićemo kako se figura majke ispoljava u simptomima, odnosima i životnim scenarijima; detaljno ćemo razmotriti funkcije „unutrašnje majke“: kako ona podržava samoregulaciju, brigu o sebi i podnošenje afekta, i šta raditi u slučaju njenog deficita.
Majčinska tema je jedna od najmoćnijih i najsloženijih u psihoterapiji. Na ovom programu dobićete celovitu mapu rada sa figurom majke — od rada sa granicama i osećajem krivice do ambivalentnih osećanja, oslanjajući se na dobro strukturisanu dijagnostiku i delotvorne metode.
Šta čini kurs jedinstvenim
- Sistemski pristup koji objedinjuje najbolje prakse savremenih psihodinamskih pravaca psihoterapije.
- Duboka klinička razrada teme sa stvarnim slučajevima iz prakse, demo sesijama i analizom tipičnih „terapijskih zamki“.
- Tajne majstora od 7 vodećih predavača iz različitih psihoterapijskih škola Rusije i Srbije.
Ova praktično orijentisana profesionalna obuka za psihologe, psihoterapeute i psihološke savetnike pomoći će vam da savladate rad sa najdubljim slojem ljudske psihe — slikom majke, kao izvorom života i primarne traume, kao unutrašnjim objektom i osloncem za isceljenje.
Trodelna struktura kursa
Deo 1. „Majka unutra“: uticaj ranih odnosa sa majkom na ličnost i njihova korekcija u psihoterapiji uz glavne teme:
Majčinski introjekti
Tipovi majki i njihov uticaj na psihu
Igre koje igramo sa majkom (scenariji i rituali)
Majka i tipovi vezanosti
Traumatična majka i formiranje lažnog selfa
Majka i ženski identitet
Majka i muška seksualnost
Deo 2. „Majka spolja“: problemi u aktuelnim odnosima sa majkom i njihova korekcija u terapiji:
Poremećaji u ishrani kao posledica disfunkcionalnih odnosa sa majkom
„Toksični“ odnosi sa majkom: pristupi psihoterapiji
Ambivalentni odnosi sa majkom
Uticaj kolektivnog na odnose sa majkom: arhetipovi i kulturne norme
Neostvareni i nedovršeni odnosi sa majkom
Metode istraživanja i korekcije odnosa sa majkom
Transfer i kontratransfer: „terapeut kao majka“
Deo 3. Majka u psihoterapijskom procesu:
Rad sa otporom i regresijom
Etička pitanja u radu sa majčinskom temom
Integracija slike majke: put ka zrelom selfu
Predavači
Dr med. Irina Zedgenizova
Psihoterapeut, psihoanalitičar, psihijatar, šef katedre za psihoanalizu na Akademiji za integralnu psihodinamsku psihoterapiju, zamenik direktora sektora za lečenje Centra za psihoterapiju doktora Jermakova, supervizor Ruske profesionalne psihoterapeutske lige
Dr Oksana Kuznjecova
Analitički psiholog, didaktički simboldramski psihoterapeut i edukator, šef katedre za jungijansku analizu na Akademiji za integralnu psihodinamsku psihoterapiju, sertifikovani edukator Ruske profesionalne psihoterapeutske lige
Dr Natalija Fomičova
Klinički psiholog, ACT terapeut, sertifikovani stručnjak za psihoterapiju psihosomatskih poremećaja, direktor Centra za primenjena istraživanja „Rusko društvo za psihosomatiku”
Nadežda Vlasova
Psihoanalitičar, trening analitičar Evroazijske konfederacije psihoanalitičke psihoterapije
Milan Damjanac
Psihoterapeut, rukovodilac srpske škole konstruktivizma, edukator i direktor PLK Centra u Beogradu, direktor medija na Institutu «Isida»
Tatjana Pervušina
Sertifikovani jungijanski analitičar (IAAP), trening supervizor Međunarodne asocijacije za analitičku psihologiju (IAAP), docent Međunarodnog društva za katatimsku imaginativnu psihoterapiju (IGKIP)
Milena Marković
Psihoterapeut sa Nacionalnim sertifikatom za psihoterapiju (SDPS) i međunarodnim sertifikatom za transakcionu analizu (CTA-P Certified transactional analyst specializing in psychotherapy – ITAA).
Žana Sergejeva
Analitički psiholog, psihodramski terapeut, integralni kauzalni psihoterapeut, koordinator praktičnog vežbanja metoda i tehnika programa AIPP-a
Format edukacije
- 76 akademskih sati nastave u direktnom prenosu na platformi ZOOM, sa mogućnošću aktivnog učešća;
- Snimci svih časova;
- Prezentacije i metodički materijali;
- Neograničen pristup snimcima kursa.
Izdavanje elektronskog sertifikata sa 76 akademskih sati uključeno je u cenu programa.
Sadržaj programa
Deo 1. „Majka unutra“: uticaj ranih odnosa sa majkom na ličnost i njihova korekcija u terapiji
Čas br. 1. Majčinski introjekti
17. novembar, ponedeljak, 13.00–16.00 CET
- Majčinska figura kao temelj formiranja psihičkih struktura i osnovnih obrazaca odnosa – psihoanalitički pristupi.
- Psihološke posledice problematičnih odnosa sa majkom: hronični osećaj krivice, stida, sopstvene „nedovoljnosti“, teškoće sa samovrednovanjem; razvoj kompleksa inferiornosti, perfekcionizma, straha od uspeha i autodestruktivnog ponašanja; sklonost ka anksioznim i depresivnim poremećajima, psihosomatskim oboljenjima, poremećajima u ishrani kao posledica nerešenog unutrašnjeg konflikta.
- Analiza tipičnih introjekata i automatskih misli i uverenja usvojenih od majke („budi snažna“, „ne sme se verovati muškarcima“, „budi dobra devojčica“, „ne ističi se“, „moraš biti najbolja“, „nikome nisi potrebna“).
- Razlikovanje „korisnih“ introjekata, koji pružaju oslonac, i „toksičnih“, koji ograničavaju život i izbore klijenta.
- Majčine „duple poruke» – psihička mina sa odloženim dejstvom.
Demo sesija od 15–20 min sa demonstracijom psihoanalitičkog pristupa radu sa majčinskim introjektima (učesnik kursa igra svog klijenta)
Predavač: dr med. Irina Zedgenizova
Čas br. 2. Majčinski introjekti (nastavak)
25. novembar, utorak, 17.00–20.00 CET
- Tehnike psihodrame i integralne kauzalne psihoterapije za identifikaciju i oslobađanje od majčinskih disfunkcionalnih uverenja.
Praktičan čas sa demonstracijom tehnika, učenjem i vežbanjem u Zoom sobama.
Predavač: Žana Sergejeva
Čas br. 3. Tipovi majki i njihov uticaj na psihu
5. decembar, petak, 13.00–16.00 CET
- Disfunkcionalni tipovi majčinskog odnosa i karakterološki portreti majki: odbijajuća, depresivna, emocionalno nedostupna, narcistička, kontrolišuća majka.
- Patološki obrasci odnosa majka-dete: sadizam, parentifikacija (inverzija uloga), sazavisnost (majke sa mentalnim poremećajima i teškim zavisnostima), simbioza, incestuozni odnosi.
- Analiza specifičnog traumatskog uticaja svakog pojedinačnog disfunkcionalnog i patološkog obrasca na formiranje samopouzdanja, granica i sposobnosti za bliskost. Identifikacija strategija preživljavanja koje dete razvija pod uticajem svakog tipa i njihovih posledica u odraslom životu. Klinički primeri.
Vežba: određivanje strategije psihoterapije za klijente predstavljene u vinjetama.
Predavač: dr med. Irina Zedgenizova
Čas br. 4. Igre koje igramo sa majkom
12. decembar, petak, 17.00–20.00 CET
- Identifikacija cikličnih scenarija interakcije: „progonitelj–žrtva“, sazavisni odnosi, emotivna klackalica (od približavanja do udaljavanja) i dr. Kako se ovi obrasci reprodukuju u drugim značajnim odnosima. Primeri iz prakse.
- Analiza uloga koje dete mora da igra u dijadi sa majkom: roditelj sopstvenoj majci, „muškarac u kući“, posrednik, „žrtveno jagnje“.
- Ponavljajući rituali u odnosima sa majkom kao deo životnih scenarija.
- Preporučene strategije i prakse rada sa identifikovanim disfunkcionalnim ulogama i scenarijima.
Vežba: izrada „matrice ponavljajućih fraza i reakcija“.
Predavač: Milena Marković
Čas br. 5. Majka i stilovi vezanosti
19. decembar, petak, 17.00–20.00 CET
- Analiza načina na koji stil majčinskog reagovanja (responzivnost, ignorisanje, anksioznost) formira tip vezanosti kod deteta (sigurni, izbegavajući, anksiozno-ambivalentni, dezorganizovani).
- Kako se izbegavajuća i anksiozna vezanost manifestuju u odraslim odnosima sa partnerom, prijateljima i sopstvenom decom – analiza kliničkih vinjeta.
- Strategije i metode psihoterapije za korekciju stilova vezanosti u cilju formiranja sigurne vezanosti.
Vežba: određivanje sopstvenog stila vezanosti.
Predavač: Dr Oksana Kuznjecova
Čas br. 6. Traumatična majka i formiranje lažnog selfa
26. decembar, petak, 17.00–20.00 CET
Pojam „traumatična majka“: hladna, odbijajuća, nasilna, simbiotska. Razlika između „teške majke“ i traumatične majke (kada njen uticaj prevazilazi granice adaptivnog).
Strategije rada sa traumatskim iskustvom:
- Rad sa tugovanjem za „neostvarenom“ majkom, koja nije postojala i neće postojati, prihvatanje te činjenice.
- Razumevanje dinamike sazavisnih odnosa, uloge „porodičnog heroja“ ili „žrtvenog jarca“ u takvom sistemu.
- Razdvajanje majčine ličnosti i njene bolesti: rad sa osećajem odgovornosti za njeno „spasavanje“ i odustajanje od tog tereta.
Mehanizmi formiranja lažnog selfa i podeljenog sopstva (po Vinikotu i Fernbernu);
Kliničke manifestacije lažnog selfa. Slučajevi;
Metodička mapa terapije klijenta sa lažnim selfom.
Faza 1. Stabilizacija i uspostavljanje sigurnosti – prostora u kojem klijent može biti prihvaćen takav kakav jeste.
• Smanjiti anksioznost povezanu sa samootkrivanjem.
• Održavati poverenje i predvidivost.
Intervencije:
1. Kongruentno prisustvo terapeuta („Podnosim sve vaše reakcije“).
2. Minimum interpretacija na početku.
3. Primećivati čak i male manifestacije spontanosti („Upravo ste se nasmejali — i to je izgledalo veoma autentično“).
• Pomoći klijentu da uoči mehanizam: „Govorim ono što se od mene očekuje.“
• Postepeno osvešćivanje razlike između „autentičnog“ i „socijalnog“ ja.
Intervencije:
1. Pitanja:
„Šta zaista osećate sada?“
„Ako bi se moglo pogrešno odgovoriti, koji bi bio odgovor?“
2. Rad sa transferom: nežno ukazivati kada klijent govori „za terapeuta“.
3. Simboldrama: motivi „Livada“, „Drvo“, „Kuća“ — za istraživanje ličnog prostora.
Faza 3. Probe autentičnosti
• Kreirati situacije u kojima klijent može bezbedno ispoljiti svoje „ja“.
• Podržavati nove oblike ponašanja i iskustava.
Intervencije:
1. Mali činovi izbora: „Želite li da počnemo od ovoga ili od onoga?“
2. Eksperimenti sa izražavanjem ljutnje, neslaganja i odbijanja.
3. Telesne prakse: obraćanje pažnje na disanje, oslonac i snagu.
4. Simboldrama: motiv „Životinja“ — kao izraz vitalnosti i autentičnih impulsa.
Faza 4. Integracija i jačanje autentičnog Sopstva
• Pomoći klijentu da razlikuje „ovo je moje“ od „ovo je nametnuto“.
• Ojačati sposobnost da bude u odnosima bez gubitka sebe.
• Razviti oslonac na sopstvena osećanja i želje.
Intervencije:
1. Dnevnik autentičnosti: beležiti trenutke u kojima je uspeo da bude svoj.
2. Rad na odnosima „ovde i sada“: „Šta vam je važno upravo sada u našem kontaktu?“
3. Simboldrama: motivi „Planina“, „More“, „Pećina“ — slike snage, dubine i stabilnosti.
4. Podrška integraciji — povezivanje novog iskustva sa svakodnevnim životom.
Faza 5. Završetak terapije
• Formirati iskustvo: „Mogu biti ono što jesam i pritom očuvati odnose“
• Pripremiti klijenta za samostalno održavanje kontakta sa autentičnim Ja.
Intervencije:
1. Refleksija promena: „Kakvi ste bili na početku, a kakvi ste sada?“
2. Planiranje načina brige o sebi.
3. Konsolidacija veštine razlikovanja lažnih i autentičnih impulsa.
Predavač: Dr Oksana Kuznjecova
Čas br. 7. Majka u ženskoj psihi
9. januar 2026, petak, 13.00–16.00 CET
Slika majke i njen uticaj na ženski identitet:
- Prihvatanje ili odbacivanje sopstvene ženstvenosti, seksualnosti i tela.
- Odnosi sa muškarcima.
- Majčinstvo: „strah da budem kao majka“ ili „želja da je nadmašim“.
- Projekcija problema u odnosima sa majkom na ćerku: od ponavljanja obrazaca kritike i kontrole do straha od rođenja deteta istog pola.
Negativni Edipov kompleks („edipalna“ privlačnost ćerke prema majci):
- Šta je to i kako može uticati na ženski identitet i seksualnost.
- Mogući scenariji pri povoljnim i nepovoljnim ishodima rešavanja.
- Strategije rada sa nerazrešenim negativnim Edipovim kompleksom u psihoterapiji.
Predavač: dr med. Irina Zedgenizova
Čas br. 8. Majka i ženska seksualnost
16. januar 2026, petak, 17.00–20.00 CET
- Ženska seksualnost i lik majke. Kako zabrane, stid i majčinska uverenja mogu blokirati seksualnost.
- Seksualne disfunkcije (anorgazmija, vaginizam) kao posledica „majčinskih poruka“.
- Analiza slučajeva.
- Strategije i pristupi korekciji disfunkcija.
Predavač: dr Natalija Fomičova
Čas br. 9. Majka u muškoj psihi
23. januar, petak, 13.00–16.00 CET
Edipov kompleks i budući ljubavni i seksualni život muškarca:
- Šta je „razrešen“ a šta „nerazrešen“ Edipov kompleks.
- Mogući scenariji pri nepovoljnom razrešenju Edipovog kompleksa.
- Strategije rada sa nerazrešenim negativnim Edipovim kompleksom u psihoterapiji.
Psihološki mehanizmi povezani sa majkom:
- Osećaj krivice zbog seksualnih želja („to je prljavo“, „mama bi osudila“).
- Strah od kastracije – izbegavanje seksualnosti.
- Incestuozna fiksacija – nesvesna nemogućnost uspostavljanja zrelih seksualnih odnosa.
Fiksacija na majci i pristupi njenom razrešenju u psihoterapiji. Slučajevi:
- „Oženiti se mamom“ – uticaj majčinog lika na nesvesni izbor partnerke: potraga za majčinom „zamenom“ ili njenom potpunom suprotnošću.
- Teškoće sa separacijom i ispoljavanjem zdrave muške agresije ako je majka bila dominantna ili zavodljiva.
- Formiranje zavisnih ili sazavisnih odnosa sa ženama.
- Teškoće u prihvatanju očinske uloge: konflikt između lojalnosti majci i potrebe da se bude oslonac svojoj porodici.
Predavač: dr med. Irina Zedgenizova
Čas br. 10. Majka i muške seksualne disfunkcije
30. januar, petak, 17.00–20.00 CET
Problemi sa uzbuđenjem i erekcijom:
- Erektilna disfunkcija usled straha od bliskosti i suzbijanja seksualnosti od strane majke.
- Teškoće sa uzbuđenjem zbog asocijacije žene sa likom „majke“ (tabu na seksualnost).
Poremećaji libida:
- Smanjenje ili gubitak seksualnog nagona (majčinska kontrola, prezaštićivanje – potiskivanje seksualnosti).
- Hiperseksualnost kao oblik pobune protiv majčinske kontrole ili emocionalne hladnoće.
Poremećaji ejakulacije:
- Prevremena ejakulacija kao posledica anksioznosti, stida, „straha da majka ne otkrije“.
- Odložena ejakulacija – strah od „prepuštanja“ ženi, nesvesno povezan sa majkom.
Seksualni identitet i izbor partnerki:
- Potraga za „majčinim likom“ u partnerkama – odnosi u kojima žena dominira, a muškarac ostaje u dečijoj poziciji.
- Teškoće u odnosima sa ženstvenošću (kod samog sebe i partnerki) – rizik od homoseksualnih ili biseksualnih fantazija kao način izbegavanja „majčinske žene“.
- Ambivalencija: snažna privlačnost prema „bludnici“, hladnoća prema „madoni“ (kompleks Madone i Bludnice).
Psihosomatske manifestacije:
- Impotencija psihogene prirode.
- Somatske tegobe (bolovi, grčevi) kao potiskivanje seksualnog konflikta.
Predavač: dr Natalija Fomičova
Deo 2. Majka „spolja“:
Problemi u aktuelnim odnosima sa majkom i njihova korekcija u terapiji
Čas br. 11. Poremećaji ishrane kao posledica disfunkcionalnih odnosa sa majkom
6. februar, petak, 17.00–20.00 CET
Poremećaji ishrane kao posledica disfunkcionalnih odnosa sa majkom
- Odnos prema hrani kao produžetak odnosa sa majkom.
- Majčinsko hranjenje i njegovi nesvesni simboli: hrana kao ljubav, kontrola, kazna.
- Anoreksija, bulimija i kompulsivno prejedanje kao oblici borbe sa majčinskom figurom.
Klinički slučajevi i pristupi u psihoterapiji.
Predavač: dr Natalija Fomičova
Čas br. 12. „Toksični“ odnosi sa majkom: pristupi u psihoterapiji
13. februar, petak, 13.00–16.00 CET
- Kriterijumi „toksičnosti“: stalna povreda granica, manipulacije, gaslajting, emocionalne ucene.
- Strategije rada: uspostavljanje i održavanje čvrstih granica, učenje klijenta prepoznavanju i suprotstavljanju manipulacijama.
- Ironija u kombinaciji sa tehnikom pridruživanja osećanjima (majčinskim) kao efikasan način zaštite sopstvenih granica i terapeutičan način da se majci pokaže nesvesna priroda njene komunikacije.
Primeri primene pridruživanja osećanjima u odnosima sa majkom:
Vežba: igranje uloga „toksične majke“ i zaštite sopstvenih granica pomoću pridruživanja osećanjima i ironije.
Mržnja i krivica – šta raditi sa osećanjima?
- Legalizacija „zabranjenih“ osećanja mržnje, besa i gneva prema majci.
- Razdvajanje osećanja mržnje prema postupcima i ulozi majke od osećanja krivice zbog tih emocija.
- Tehnike zdravog izražavanja agresije.
- Krivica kao saputnik agresije.
- Načini da se klijentu pomogne da se oslobodi osećanja krivice.
Majčinska krivica i njen uticaj na dete
- Kako se majčino osećanje krivice (zbog porođaja, razvoda, umora) projektuje na dete i formira kod njega osećaj hiperodgovornosti.
- Prezaštićivanje kao posledica krivice: kako isto guši inicijativu deteta i ometa njegovu separaciju.
- Pomoć klijentu u vraćanju majčinske krivice njenom adresatu – majci, i oslobađanju od uloge „utešitelja“ ili „objekta iskupljenja“.
Predavač: dr med. Irina Zedgenizova
Čas br. 13. Ambivalentni odnosi sa majkom
20. februar, petak, 17.00–20.00 CET
Ambivalentni odnosi sa majkom
Šta su ambivalentni odnosi? Normalnost i disfunkcija.
Najčešći obrasci ambivalentnih odnosa sa majkom:
- zahvalnost ↔ iritacija;
- agresija ↔ saosećanje; potreba za kontaktom ↔ težnja ka distanci;
- psihosomatske reakcije pri naizgled dobroj komunikaciji.
Slučajevi: „telefoniranje svaki dan“, „ne mogu da odbijem“, „teško mi je – ali bez nje se osećam prazno/anksiozno/tužno“.
Uzroci i i manifestacije ambivalencije u odraslom životu
Tipični mehanizmi:
- Lojalnost uz istovremenu težnju ka separaciji.
- Osećaj dužnosti i osećaj tereta.
Sociokulturni kontekst: uloga majčinske figure u zrelom dobu (zavisnost, materijalna podrška, očekivanja).
Terapijski pristupi Terapijski pristupi korekciji disfunkcionalne ambivalencije prema majci. Pomoć u formiranju celovitog, neidealizovanog i nedemonizovanog lika majke.
Demonstracija: rad sa učesnikom kursa koji igra klijenta koji se žali na ambivalenciju prema majci.
Predavač: Nadežda Vlasova
Čas br. 14. Velika Majka – arhetip majke i njegov uticaj na percipiranje majke u sadašnjosti i odnose sa njom
23. februar, ponedeljak, 17.00–20.00 CET
Pojam arhetipa Majke i njegova izvorna ambivalencija:
briga ↔ gušenje;
život ↔ smrt (majka koja rađa i proždiruća majka);
zaštita ↔ kontrola.
Slučajevi. Kako se u odnosima sa stvarnom majkom odrasla osoba često susreće sa preklapanjem arhetipskog lika i žive osobe.
Primeri iz kliničkih vinjeta. Kako diferencirati arhetipski sloj u iskustvima klijenta koja su povezana sa njegovim odnosima sa majkom.
Primena u terapiji – kako smanjiti „magijsko opterećenje“ stvarnih odnosa i pomoći klijentu da razdvoji figuru majke i arhetipski lik, oslobađajući se uticaja arhetipa.
„Majčinske norme“ – društvene, verske i etnokulturne predstave i njihova uloga u dinamici odnosa sa majkom.
- Šta su „majčinske norme“. Primeri karakteristični za naše društvo: „majka je uvek u pravu“, „deca su dužna beskonačno da brinu o majci“, „bez majke si niko“.
- Analiza pritiska društvenih mitova o „svetosti majčinstva“ i „požrtvovanoj majci“, koji zabranjuju ljutnju na majku i pojačavaju osećaj krivice.
- Slovenski naglasak na majčinoj požrtvovanosti i poštovanju i izazovi koje on stvara za autonomiju i separacione procese.
- Psihološke posledice idealizacije majčinske uloge u društvu: pojačana krivica i nemogućnost postavljanja ličnih granica.
Kliničke manifestacije
- Osećaj „večitog duga“ prema majci.
- Odsustvo prava na kritiku.
- Unutrašnji konflikt kod brige o starijoj majci („moram, čak i ako ne želim“).
- Simptomi: psihosomatika, hronična krivica, prikrivena agresija.
Vežba za istraživanje introjektovanih društvenih stavova prema majci koji su u konfliktu sa potrebama Sopstva.
Strategije i preporuke za razgraničenje ličnih osećanja klijenta i kulturom nametnutih stavova, formiranje sopstvenog pogleda na „majčinske norme“ i rad sa otkrivenim konfliktima.
Predavač: Tatjana Pervušina
Čas br. 15. Neostvareni i nezavršeni odnosi sa majkom
2. mart, ponedeljak, 17.00–20.00 CET
Odnosi sa majkom koja je preminula u preedipalnom periodu.
Odnosi sa majkom koja se odrekla deteta.
Specifičnosti odnosa sa usvojiteljkom ili figurom koja je zamenila majku:
- Rad sa konfliktom lojalnosti između biološke majke i usvojiteljke, osećajem krivice prema biološkoj majci zbog ljubavi prema usvojiteljki.
- Istraživanje fantazija o „idealnoj“ biološkoj majci i njihovog uticaja na odnose sa stvarnom zamenskom figurom.
- Pomoć u integraciji dve majčinske figure u jedinstvenu priču i priznavanju vrednosti brige dobijene od majke-usvojiteljke.
„Nezavršeni“ odnosi sa majkom: nezavršena tuga i neizrečene reči — preporučene tehnike za integraciju lika preminule majke u sadašnji život kao deo sopstvene priče i unutrašnjeg iskustva, kao i za isceljenje rane.
Predavač: Dr Oksana Kuznjecova
Čas br. 16. Simboldrama kao jedan od najboljih savremenih metoda za istraživanje i korekciju odnosa sa majkom
10. mart, utorak, 17.00–20.00 CET
- Šta je simboldrama i „sanjarenje na javi“. Mehanizam terapijskih promena. Metodološki aspekti izvođenja motiva.
- Simbolika motiva Livada i Krava za rad sa temom majke. Slučajevi iz prakse koji ilustruju kako je korišćenje ovih motiva uticalo na dinamiku psihoterapije odnosa sa majkom.
- Seansa sa protagonistom: rad sa motivima Livada i Krava. Objašnjenje značenja osnovnih komponenti zapleta.
Predavač: Tatjana Pervušina
Deo 3. Majka „spolja“:
Majčinska figura u terapijskim odnosima
Čas br. 17. Transfer i kontratransfer „terapeut kao majka“
17. mart, utorak , 17.00–20.00 CET
Pojmovi transfera i kontratransfera. Terapijski potencijal rada sa transferom u korekciji problema povezanih sa majčinskom figurom:
- Analiza klijentovih projekcija: očekivanje spasenja, odbacivanja, kritike ili idealizacija terapeuta kao ponavljanje scenarija sa majkom.
- Osvešćivanje sopstvenog kontratransfera: reakcija terapeuta na ulogu „loše/dobre majke“, želja da spase ili odbaci.
- Korišćenje ovih fenomena kao dijagnostičkog alata i materijala za terapijski rad.
Terapijske zamke: idealizacija ili obezvređivanje terapeuta kao majčinske figure. Kako ne sagoreti i ne podleći iskušenju da „spasemo“ klijenta:
- Prepoznavanje zamke idealizacije: kada klijent odbija da vidi realna ograničenja terapeuta, pripisujući mu magičnu moć.
- Prepoznavanje zamke obezvređivanja: kada klijent nesvesno uništava sav napredak i sve što je dobro u terapiji, ponavljajući scenario obezvređivanja majke.
- Analiza ovih procesa kao oblika otpora bliskosti i straha od ponovne traumatizacije.
Ponavljanje ranih scenarija i dijadičnih odnosa u terapiji. Preporučene strategije i tehnike terapije na primeru slučajeva iz prakse:
- Identifikacija trenutaka kada klijent nesvesno provocira terapeuta na ponašanje slično majčinom (na primer, odbacivanje ili prezaštićivanje).
- Rad sa prekidom šablona: svesno neprihvatanje nametnute uloge od strane terapeuta i analiza te situacije sa klijentom.
- „Ovde-i-sada“ kao polje za odreagovanje i integraciju novog iskustva odnosa.
Predavač: Milan Damjanac
Čas br. 18. Rad sa otporom i regresijom. Etička pitanja u radu sa temom majke
24. mart, utorak, 17.00–20.00 MSK
Rad sa otporom u terapiji majčinske teme: analiza uzroka otpora – strah od urušavanja idealizovanog lika, suočavanja sa boli, osećaja krivice zbog „izdaje“ i slično. Preporuke za rad sa otporom.
Podržavajuća i ograničavajuća funkcija terapeuta:
- Podrška kao funkcija „dobre majke“: empatija, prihvatanje, kontejniranje anksioznosti i bezuslovno pozitivno prihvatanje.
- Ograničenje kao funkcija strukturišuće majke: postavljanje granica seanse, pravila, frustracija radi rasta.
Balansiranje između ove dve funkcije u zavisnosti od potreba klijenta i faze terapije.
Regresija u terapiji i „iskustvo drugačije majke“:
- Stvaranje sigurnih uslova za kontrolisanu regresiju ka traumatičnim tačkama u odnosima sa majkom.
- Uloga terapeuta kao „druge majke“, koja pruža iskustvo prihvatanja i zaštite koje klijent nije dobio u detinjstvu.
- Postepena integracija ovog novog iskustva u sadašnju odraslu ličnost klijenta.
Etika i lične granice terapeuta pri susretu sa snažnim projekcijama i transfer („terapeut kao idealna majka“):
- Osvešćivanje rizika od sagorevanja u radu sa snažnim majčinskim projekcijama i klijentovom potrebom za beskrajnom pažnjom.
- Značaj sopstvene terapije i supervizije za proradu ličnih „slepih mrlja“ i nezavršenih tema sa sopstvenom majkom.
- Sposobnost da se kaže „ne“, održavanje profesionalnih granica i nepristajanje na manipulacije ili projekcije uloge „spasioca“.
Predavač: Nadežda Vlasova
Čas br. 19. Integracija majčine slike: put ka zrelom sopstvu
31. mart, utorak, 17.00–20.00 CET
Internalizacija majčinske brige i sposobnost samopodrške:
Kroz odnos sa terapeutom kao „dobrom majkom“:
- Odnos sa majkom kao izvor resursa.
- Pronalaženje i aktivacija pozitivnih aspekata majčinskog uticaja.
- Zahvalnost bez negiranja bola: mogućnost da se ceni ono što je dobijeno, istovremeno priznajući nanetu štetu.
- Korišćenje majčinog nasleđa (kreativnog, profesionalnog, duhovnog) kao oslonca i izvora identiteta.
Kriterijumi za uspešno završavanje rada na temi majke.
Predavač: Dr Oksana Kuznjecova
Komplet prezentacija celog kursa i preporučena literatura
Cena obuke:
€ 129 mesečno. Ukupno 5 uplata prema rasporedu:
1. uplata do 16. novembra,
2. uplata do 16. decembra,
3. uplata do 16. januara,
4. uplata do 16. februara,
5. uplata do 16. marta.
Uz plaćanje na rate, ukupna cena za ceo program iznosi € 645.
Uz jednokratno plaćanje, ukupna cena za ceo program iznosi € 522.
Za edukante jednogodišnjih i višegodišnjih edukacija AIPP-a važi popust od 10%.
Cene istaknute na sajtu važe za uplate iz Srbije. Za uplate iz inostranstva cene se uvećavaju za troškove provizije.
Instrukcije za plaćanje dobijate putem e-maila: srbija@aipp.education ili na broj telefona: +381 659 861 808
Sertifikat po završetku edukacije
- Izdavanje elektronskog sertifikata ulazi u cenu programa.
PRIMER ELEKTRONSKOG SERTIFIKATA
Edukanti o prednostima i manama
S jedne strane, radi se veoma duboko sa strukturom ličnosti, a sa druge, imamo čitav arsenal tehnika za rad sa situacionim praktičnim zadacima koji traže brzo rešenje.
Obuka je prevazišla moja očekivanja. I sam proces obuke je neuobičajen, savremen.
✓ Tehnike koje daju čvrst oslonac
✓ Sistemski povezana znanja
✓ Veza teorije i prakse
dr Jelena Živković,
docent Katedre za psihologiju
Visoke Škole Socijalnog Rada
Časove možete pogledati na snimku. Snimak održanog časa i metodičke materijale korišćene na času postavljamo na lični nalog u roku od jednog dana po završetku časa.
Da, imaćete. Ne postoji vremensko ograničenje snimcima naših programa.
Program će biti koristan ne samo stručnjacima sa razvijenom praksom, već i početnicima koji se edukuju ili rade u praksi u bilo kom psihoterapijskom modalitetu.
Izdavanje elektronskog sertifikata ulazi u cenu programa.
Imate još pitanja?
Pišite nam na mejl srbija@aipp.education ili na broj telefona: +381 659 861 808