Jednogodišnji program profesionalnog usavršavanja za psihološke savetnike i psihoterapeute drugih pravaca
PO METODI INTEGRALNE
KAUZALNE (DUBINSKE) PSIHOTERAPIJE
septembar 2023. — jun 2024.
Integralna kauzalna psihoterapija je psihodinamski metod savetovanja i psihoterapije koju je uveo Jurij Tor u 2018. godini, a koji je zasnovan na principima dubinske psihologije i koristi savremene metode neuromodelovanja za obradu negativnih iskustava, kreiranje novih modela ponašanja i doživljaja slike o sebi, i na posebnom metodu rada sa imaginacijom (Simboldrama), prema dr. sci. med. H. Leuneru, kako bi učinio vidljivim nesvesni sadržaj psihe kroz slike i omogućio rad sa njim.
Multimodalni pristup se zasniva na psihoanalitičkom razumevanju psihe i kombinuje tehnike dubinske psihoterapije i simboldrame, sa najnovijim tehnikama neuromodeliranja ličnosti.
Namenjena svima onima koji žele da savladaju sistem rada u psihokorekciji, steknu osnove psihoanalize i simboldrame, nauče osnove rada sa porodicama i parovima. Za siguran rad sa širokim spektrom problema klijenata i značajno povećavanje obima svoje prakse.
Karakteristika Obuke je da će se:
zasnivati na slučajevima klijenata,
sadržati vežbe o svim tehnikama i metodama koje se razmatraju,
pružiti mogučnost da pratite rad psihoanalitičara sa pacijentom onlajn u realnom vremenu u formatu „Gezelovog ogledala“.
SADRŽAJNO VEOMA BOGATA I POVOLJNA EDUKACIJA!
DOBIJA SE SERTIFIKAT MEĐUNARODNE ASOCIJACIJE INTEGRALNE KAUZALNE PSIHOTERAPIJE
Program obuhvata:
Multimodalni pristup problemu iz nekoliko uglova („ulaznih tačaka“)
Najbolje klasične pravce i nove tehnike neuronskog modelovanja
Jasne i efikasne tehnike za psihoterapijski rad
Programe rada sa različitim problemima isplanirane po seansama
Dubinski rad sa sopstvenim problemima od prvog dana obuke
Toplu, kreativnu atmosferu i zainteresovanost predavača za vaše rezultate
Program će vam pomoći da uspešno radite gotovo sa svim poremećajima. Konkretno, metode programa su veoma efikasne kod tretiranja depresije, sindroma sagorevanja, anksioznosti i paničnih napada, strahova, rada sa agresijom i autoagresijom, problemima u domenu slike o sebi…
Program se temelji na sinergiji naprednih tehnika neuronskog modelovanja, rada sa predstavama, metoda imaginacije i uvođenja u blagi trans i psihoanalitičkog pristupa koje pomažu u preciznijem detektovanju i delovanju na „žarište“ problema, dok istovremeno radimo na opštoj integraciji psihe, što klijentu omogućava brže dostizanje psihološkog blagostanja.
Program je dobro struktuiran. U slučaju rada sa standardnim problemima sa kojima dolaze klijenti razrađeni su pomoćni programi po seansama, u proseku za 10 seansi. Ovi pomoćni programi omogućavaju psihoterapeutu da drži siguran vektor kretanja, radi na problemu kompleksno i sveobuhvatno, koristi različite „ulazne tačke“ i pronađe najefikasnije instrumente za rad sa konkretnim klijentom.
Multimodalnost
Jasna struktura rada
Prodiranje u problem kroz različite „ulazne tačke“
Pomoćni programi po seansama
Brz napredak, vidljiv i terapeutu i klijentu
U toku terapije nema bezizlaznih situacija, stagnacije i negativnih faza
Efekat se temelji na sinergiji naprednih tehnika psihokorekcije sa isceljujućim imaginativnim tehnikama, uvođenjem u blagi trans i radom sa predstavama (slikama), koje se primenjuju u određenom redosledu i proporcijama. To nam omogućava da precizno modifikujemo određene komponente ličnosti i nežno integrišemo ove promene u opštu strukturu ličnosti.
Teorijsku osnovu sistema čini psihodinamski model psihe i autorske ideje u oblasti rada na odnosu prema samom sebi.
Značajna prednost ovog pristupa ogleda se u korišćenju različitih „ulaznih tačaka“ u problem i mogućnosti da se tehnike biraju prema osobinama konkretnog klijenta.
Usled korišćenja čitavog kompleksa instrumenata i različitih tačaka u kom se prilazi problemima, kada u toku terapije do bezizlaznih situacija, stagnacije ili negativnih faza, terapeut je obučen i poseduje znanja kako to da primeti i proradi sa klijentom.
Ovakav pristup je posebno važan za one koji tek počinju svoju praksu zato što dobijaju vežbe u grupama od po troje, pregled domaćih radova i podršku Edukatora tokom čitavog procesa edukacije.
Detaljno o metodu: link
Predavači
Jurij Tor
Psihoanalitički terapeut, psiholog, simboldramski terapeut, osnivač i šef Akademije integralne psihodinamske psihoterapije, predsednik Međunarodne asocijacije za integralnu kauzalnu psihoterapiju, predsednik upravnog odbora Slovenske asocijacije za psihoterapiju
_____________________________
Dr Irina Zedgenizova
Psihoterapeut, psihoanalitičar, psihijatar, seksolog, supervizor Profesionalne psihoterapeutske lige Rusije, šef katedre psihoanalize AIPP
_____________________________
Dr Oksana V. Kuznjecova
Analitički psiholog, simboldramski psihoterapeut, predavač Moskovskog državnog psihološko-pedagoškog univerziteta, šef katedre jungove analize AIPP
_____________________________
Tatjana Pervušina
Sertifikovani jungovski analitičar (IAAP/ROAP), edukator i supervizor Međunarodnog udruženja za analitičku psihologiju (IAAP), vanredni profesor Međunarodnog društva simboldrame (IGKIP)
__________________________
Dr Natalija Manuhina
Sistemski porodični terapeut, vođa autorskih programa iz sistemske porodične psihologije, kratkoročnog savetovanja i koučinga
_____________________________
Nadežda Vlasova
Psihoanalitičar, edukator Evropske konfederacije za psihoanalitičku psihoterapiju
Raspored 2023-2024
Format
Obuka na primeru slučajeva klijenata
Najsavremeniji vid obuke iz psihoterapije i medicine. Teorija je snažno povezana sa primerima i teško se zaboravlja se. Odmah savladavate modele rada sa osnovnim zahtevima i tipovima klijenata.
Posmatranje onlajn rada iskusnih psihoterapeuta sa klijentima u formatu «Gezelovog ogledala»
Jedinstveni format obuke koji vam omogućava da vidite seanse uživo u svim njenim suptilnostima i naučite veštine rada sa klijentima
Maksimalna struktura
Sav materijal je jasno strukturiran i upotpunjen metodološkim materijalima sa algoritmima tehnika i šemama rada korak po korak.
Maksimalna praksa
Sve tehnike i tehnike odrađujemo odmah u učionici.
Rad u grupama po tri člana
Bonus naše Akademije za one koji vole da se usavršavaju. Dajemo preporučene zadatke o metodama vežbanja u grupama od po tri člana za video snimanje. Svi snimci nastavnici proveravaju i ispravljaju za ispravno izvođenje tehnika.
Snimci svih časova
Ako niste u mogućnosti da pohađate neke časove, uvek možete da pregledate snimljeni materijal svojim tempom. Imaćete pristup svom ličnom nalogu godinu dana nakon završetka programa. Nakon toga, pristup može biti produžen, u zavisnosti od tehničke izvodljivosti.
Na kraju edukacije dobijate Sertifikat Međunarodne Asocijacije za Integralnu Kauzalnu Psihoterapiju o dodatnom stručnom obrazovanju.
Program
Program obuhvata:
- onlajn časovi uživo,
- vežbanje tehnika u mini-grupama po troje,
- samostalan rad sa nastavnim materijalima.
1.1. Dijagnostika i strategija rada sa autoagresijom.
- Priroda autoagresije. Kako može manifestovati. Kategorizacija prema izvorima autoagresivnih impulsa. Mehanizam formiranja autoagresije u zavisnosti od izvora agresivnih impulsa.
- Uloga različitih ličnih struktura (Ego, Super-Ego, Id) u nastanku autoagresije.
- Simptomatska manifestacija potisnute agresije u različitim nozologijama. Slučajevi.
- Vežbe za dijagnostiku: prepoznavanje autoagresije u materijalu sesija, njihova klasifikacija.
- Test na autoagresiju.
- Priroda i vrste zabrana agresije. Mehanizam formiranja i održavanja zabrana agresije.
- Strategije rada sa autoagresijom. Ukidanje zabrana agresije. Obrada nagomilane agresije.
- Redosled i šema rada sa potisnutom agresijom.
- Metode rada na otklanjanju autoagresivnog stava.
- Sesijski program sa klijentom.
1.2. Prekomerna i patološka spoljna agresija.
- Agresivnost kod pacijenata sa poremećajima ličnosti. Osobine ispoljavanja agresivnih impulsa kod pacijenata sa poremećajima ličnosti na primeru slučajeva. Samopovređivanje. Samoubilačke misli i ponašanje.
- Agresivnost kod psihopatskih (antisocijalnih) ličnosti. Osobine strukture ličnosti i rizici za druge.
- Agresija u seksualnoj sferi. Seksualne perverzije sa pomeranjem libida sa ljubavnog na destruktivni cilj.
- Agresivnost kod dece i adolescenata. Osobine rada sa agresijom kod dece i adolescenata.
- Preporučene tehnike i metode rada sa prekomernom i patološkom spoljnom agresijom.
2.1. Uspostavljanje kontakta sa klijentom i primarna obrada klijentovih afekta. Postavljanje ciljeva i planiranje psihokorektivnog rada.
- Primarna dijagnostika, klasifikacija problema klijenata.
- Preliminarna prognoza psihokorektivnog rada.
- Tehnika brzog izlaska iz neprijatnog emocionalnog stanja.
- Tehnika za dobijanje materijala koji je u osnovi problema (za dalju obradu).
- Dijagnoza i korekcija odnosa klijenta prema sebi metodom simboldrame.
- Motiv «Cvet» za dijagnozu i korekciju odnosa prema sebi.
- Rad sa crtežima na osnovu motiva.
2.3. Metode za identifikaciju i neutralizaciju patoloških faktora pomoću rad sa slikama.
- Principi korišćenja slika u psihokorekciji. Klasifikacija slika.
- Metode rada sa slikama.
2.4. Tehnika za eliminisanje emocionalne zavisnosti i čišćenjem slika drugih ljudi od sopstvenih projekcija.
- Šta je projekcija.
- Indikacije za tehniku čišćenja od projekcija.
- Tehnika čišćenja projekcije.
- Tehnika za ispravljanje emocionalne zavisnosti i jačanje ličnih granica.
2.5. Identifikacija i korekcija uverenja koja potcenjuju samopoštovanje i smanjuju vitalnost.
- Tehnika za identifikaciju negativnih i ograničavajućih uverenja.
- Metoda ispravljanja postojećih uverenja i modeliranja novih željenih uverenja.
2.6. Detekcija i ekspresna obrada negativnih emocija povezanih sa čitavim periodima života koji se doživljavaju kao traumatični.
- Tehnika obezbeđenje resursa duž linije života.
2.7. Rad sa stavom prema sebi.
- Evaluacija samostava i identifikacija iskustava koja negativno utiču na njega.
- Korekcija odnosa prema sebi kroz eliminisanje faktora koji negativno utiču na njega.
2.8. Rad sa kompleksima o izgledu.
9.1. Identifikacija kompleksa.
9.2. Uklanjanje kompleksa.
2.9. Formiranje željene slike «Ja».
- Smanjenje razlike između Ja i Ja-Idealom.
- Uvođenje kvaliteta i ponašanja koji odgovaraju željenoj slici „Ja“.
- Korak po korak program od 10 sesija «Neuromodeliranje ličnosti, faza 1: Detoksikacija psihe i punjenje resursima.»
- Korak po korak program od 10 lekcija „Neuromodelovanje ličnosti: 2. faza: Formiranje visokog samopoštovanja i pozitivnog samostava, modeliranje slike „ja“ i željenih stanja“.
3.1. Jungova analiza, poreklo.
- Filozofske osnove jungovske analize.
- Ideje antropogeneze u delima Levi-Strosa i Levi-Brula.
- Mitologija i analitička psihologija.
- Kvantna fizika i analitička psihologija. Kauzalni i akauzalni principi. Sinhronizacija.
- Osnovni principi analitičke psihologije.
- Kratak opis Jungovih glavnih dela. Jungova crvena knjiga. Jungov komentar na Tajnu zlatnog cveta. Tavistock Lectures. Jung i Alhemija.
3.2. Metodološke osnove analitičke psihologije. Osnovni pojmovi i principi.
- Jungova struktura ličnosti. Kolektivno nesvesno. Komparativna analiza ideja Frojda i Junga. Lično i kolektivno nesvesno.
- Kvaternost (kvartar). Transcendentalna funkcija.
- Logos i Eros. Principi Logosa i Erosa u analizi.
- Kompleks. Numinous. Individuacija.
3.3. Arhetipovi. Tipologija ličnosti.
- Tri etape u razvoju jungovske tipologije arhetipova. Arhetip i instinkt. Arhetip i arhetipska slika. Postjungovska shvatanja arhetipova.
- Jung. Šest arhetipova.
- Self. Ja kao arhetip integriteta.
- Jungovsko razumevanje ega i sopstva. Ja i individuacija. Osa Ego-Ja.
3.4. Tipologija ličnosti prema Jungu.
- Introverzija i ekstraverzija.
- Mentalne funkcije prema Jungu.
3.5. Simbol. Simptom.
- Jezik nesvesnog. Mitološki i simbolički.
- Celovitost i isceljenje.
- Mandala kao simbol Jastva.
- Temenos.
- Uroboros.
- Hermafrodit.
- Kamen mudrosti. Alhemijska simbolika u psihoterapiji.
3.6. Kompleks.
- Identifikacija sa kompleksom.
- Kompleks ega. kompleks majke. kompleks oca. Roditeljski kompleks.
3.7. Metode analitičke psihologije
- Asocijativni metod.
- Aktivna mašta.
- Tumačenje snova.
- Arhetipski snovi. Jungovi snovi.
Mitološko pojačanje.
1. Psihoanaliza i psihoanalitička terapija. Principi psihoanalitičkog savetovanja.
2. Metode dobijanja i obrade informacija: slobodne asocijacije kao osnovno pravilo psihoanalize. Psihoanalitički dijalog i pravilo kontrapitanja. Obrasci pitanja. Tišina.
3. Koncept «nesvesnog», svojstva i principi funkcionisanja nesvesnog. Mnestički sistem: mnestički trag koji pokriva sećanja, pamćenje i svest, pamćenje i govor. Psihofiziologija nesvesnog.
4. Prvi model psihe Frojda: nesvesno, predsvesno, svesno. Nesvesno kao samo psihičko. Nesvesno i represija. Nesvesno i fantazije. Mehanizmi nesvesnog (pristup nesvesnom, predsvesnom, svesnom). Drugi model psihe Frojda: Ono — Ja — Super-Ja. Priroda i principi funkcionisanja Id, Ja i Super-Ja.
5. Psihički aparat. Pojam mentalnog aparata. Principi funkcionisanja mentalnog aparata: princip konstantnosti, princip nirvane, princip zadovoljstva, princip stvarnosti, opsesivno ponavljanje. Psihička stvarnost. Inkorporiranje. Identifikacija. Introjekcija. Projekcija. Fantazija.
6. Osnovne psihoterapijske tehnike. Odnos klijenta i savetnika u psihoanalitičkoj terapiji. Analitička granica. Seksualne i neseksualne kršenje granica.
7. Teorija traume. Psihoanalitička teorija nagona. Koncepti: «želja» i «libido». Koncept libida i koncept instinktivne nagone. Libido i pokretači Ja u prvoj dualnoj teoriji S. Freuda.
8. Tehnike rada sa analitičkim materijalom: slušanje, razjašnjavanje, konfrontacija, interpretacija, analitička obrada.
9. Teorija dualnih nagona (druga dualistička teorija S. Freuda). Koncept ambivalencije. Koncept mentalnog konflikta.
10. Faze psihoseksualnog razvoja, njihova definicija, glavni sadržaj. Frojdova teorija decije seksualnosti.
11. Koncept biseksualnosti i teorija polimorfne perverznosti. Faze razvoja libida. Koncepti fiksacije i regresije. Etiologija perverzija i neuroza. Poreklo straha-stida-krivice. Infantilna neuroza. Negativne i pozitivne edipalne sklonosti dečaka. Negativne i pozitivne edipalne sklonosti devojčice. Problemi formiranja rodnog identiteta. Infantilna seksualnost u odraslom životu.
12. Psihološke odbrane. Evolucija Frojdovih pogleda na odbranu. Strategije odbrambenih aktivnosti Ja. Koncept anksioznosti i straha. Koncept A. Freud. Mehanizmi odbrane: klasifikacije, karakteristike glavnih vrsta. Zaštita i represija. Zaštita i otpor. Primarne odbrane. Sekundarne odbrane.
13. Koncept Melani Klajn. Glavne odredbe teorije: paranoidno-šizoidna pozicija, paranoidna anksioznost. Infantilna neuroza. Projekcija, cepanje, introjekcija, idealizacija, kontrola, poricanje, projektivna identifikacija i introjekcija. Depresivan položaj. Depresivna anksioznost. Reparacija, krivica. Manične odbrane. Rani oblici ega. Simboličko izjednačavanje, osnove formiranja simbola. Superego i Edipov kompleks. Značaj ranih mentalnih procesa u odraslom dobu. Nastanak i uloga fantazije.
14. Teorija afektivne vezanosti. Potreba za povezivanjem kao glavni motivator ponašanja odojčadi. Vrste poremećaja afektivne vezanosti. Uslovi za formiranje sigurne veze.
15. Teorija objektnih odnosa. Frojdova teorija nagona i položaja objekta u njoj. Od primata nagona do objekta. Prelazni objekat.
16. Analitička situacija i problemi klijenta sa stanovišta teorije objektnih odnosa. Eksternaliziranje problema. Analitičar kao sekundarni objekat klijenta. Psihoterapija kao proces promene unutrašnjeg sveta objekata klijenta. Pogledi R. Špica, M. Maler. Koncepti D. Vinikota, M. Balinta, R. Fairburna, G. Guntripa.
17. Teorija V. Biona. Pojam psihotičnih i nepsihotičnih delova ličnosti. Oblici projektivne identifikacije. Kontejnerizacija. Reprezentacija a-funkcije, a- i b-elemenata.
18. Psihoanalitičke teorije razvoja. Razvoj deteta sa stanovišta A. Frojd: pravci razvoja, njihov opis. Pogledi D. Sterna, E. Jacobsona. E. Eriksonov koncept razvoja.
19. Psihoanalitička dijagnoza. Neurotični, granični, psihotični nivoi organizacije ličnosti. Karakteristike psihoanalitičke terapije i savetovanja na različitim nivoima strukturne organizacije.
20. Komponente analitičkih tehnika. Transfer: koncept transfera u klasičnoj teoriji, teoriji objekata i savremenoj psihoanalizi. Neuroza transfera: pojam i terapijski značaj. Kontratransfer: pojam, izvori, klasifikacija. Kontratransfer kao manifestacija interakcije unutrašnjih objekata, značenje kontratransfera. Otpor: klasifikacija, otpornost i odbrane, njihov odnos u terapiji. Oblici ispoljavanja i zaštitna funkcija otpora.
21. Psihoanalitička teorija snova. Priroda snova u psihoanalizi S. Frojda. San je kao ispunjenje želja. Manifestni i skriveni sadržaj snova. Funkcije snova. Mehanizmi snova. Tehnika snova. Odbrambeni mehanizmi u snovima. Dijagnostička vrednost snova.
- Osobine psihoterapijskog pristupa simboldrame.
- Istorijat nastanka metode. Osnovni principi rada i osnovne tehnike simboldrame. Indikacije i kontraindikacije za simboldramu.
- Vrste instrumentacije, struktura sesije. Zaštitni stil vođenja motiva u simboldrami. Podržavanje i integrisanje strategija i motiva u simboldrami.
- Ovladavanje tehnikom opuštanja po metodi I. Šulca.
- Motivi simboldrame osnovnog nivoa.
- Praktičan rad sa slikama i crtežima na osnovu.
1. Osobine rada sa porodicama. Prvi sastanak uživo/online. Prvi susret sa porodicom. Zaključivanje ugovora. Tehnike rada. Vežbe.
2. Drugi i naredni sastanci sa porodicom od tri ili više ljudi. Tehnike rada. Vežbe.
3. Rad sa bračnim parovima različitih struktura. Tehnike rada. Vežbe.
4. Kombinacija porodičnog i individualnog rada. Tehnike rada. Vežbe.
8.1. Psihoanalitički koncepti i teorije razvoja deteta. Osobine terapijskog rada sa decom.
- Freud. Koncepti na primeru kliničkih slučajeva.
- Klajn i A. Frojd. Pristupi psihoanalizi dece.
- Vinnicott. Koncept porekla prave i lažne strukture Sopstva, holdinga u odnosu majke i bebe, „prelaznog objekta“.
- Bion. Koncept mišljenja, teorija znanja, prenatalni nivo svesti, teorija kontejnera.
- Dolto. Koncept „nesvesne slike tela“.
- Stern. Teorija konvergencije dva faktora razvoja deteta.
- Boulbi. Teorija vezanosti.
- Maler. Teorija separacije i individuacije.
8.2. Osobine terapijskog rada sa decom i tehničke osnove kliničkog rada u dečijoj psihoanalizi.
- Ciljevi i zadaci psihoterapije
- Seting
- Terapijski savez
- Načini izražavanja deteta
- Ograničenja
- Klinička prezentacija i karakteristike transfera i kontratransfera
- Klasifikacija i teorija otpora, kliničke manifestacije otpora
- Tehnika analize otpora
- Koncept interpretacije
- Uticaj osobina ličnosti psihoanalitičara na rad sa decom
8.3. Faze razvoja deteta.
- Detinjstvo
- Toddlers
- Falična faza
- Latentna faza
- Predadolescencija
- Mladost
8.4. Psihopatologija razvoja deteta.
- Psihoanalitičko razumevanje i analiza alergija, histeričnih manifestacija, fobija, mucanja, neurotičnih tikova.
- Psihopatologija razvoja deteta:
‒ poremećaji u ishrani,
‒ enureza, enkopreza,
‒ poremećaji ponašanja,
‒ fobije,
‒ poremećaji govora,
‒ depresivni, psihosomatski i posttraumatski poremećaji.
8.5. Tehnike dečje psihoanalize: osnove.
- Tehnika tumačenja u dečijoj psihoanalizi.
- Osobine psihoanalitičkog rada sa snovima dece i adolescenata.
- Psihoanalitička psihoterapija igre.
- Vežbe sa decom.
8.6. Smernice za rad sa decom različitog uzrasta.
- Rad sa bebama
- Rad sa decom predškolskog uzrasta
- Rad sa decom latentnog uzrasta
- Rad sa tinejdžerima
8.7. Vrste psihoanalitičkog rada sa roditeljima.
- Savetovalište za roditelje.
- Prenos roditeljskih funkcija.
- Psihoterapija odnosa roditelj-dete.
Razvoj veština i tehnika za rad sa tipičnim i teškim situacijama metodom studije slučajeva i na simuliranim slučajevima u malim grupama.
Koncept psihološke traume i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP)
Krizni uslovi i faze prevazilaženja krize
Klasifikacija psihogenih poremećaja uočenih tokom i nakon ekstremnih situacija (nepatološke (fiziološke) reakcije; psihogene patološke reakcije; psihogena neurotična stanja; reaktivne psihoze).
Kriterijumi za PTSP u ICD i DSM. Vrste PTSP-a (anksiozni, astenični, disforični, somatoformni). Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i njegovi simptomi; glavne varijante toka i kliničke prognoze PTSP-a (PTSP koji ne zahteva terapiju, progresivan, intermitentan, odložen početak). Disocijacija i PTSP. Tuga i žalost.
Hitna pomoć za traumu. Krizna intervencija. Debrifing. Faze izlaska iz krize. Šok stanje. Faza stagnacije je formiranje simptoma. Faza oporavka. Faza lične integracije. Hitni zadaci. Zadaci kratkotrajne nege traume. Uloga zapažanja u psihološkom ispitivanju.
Projektivne metode kao alat za dijagnostiku PTSP-a. Strategije i tehnike psihoterapije/psihološkog savetovanja u cilju suočavanja sa efektima stresa i PTSP-a. Metode psihoterapije i psihokorekcije PTSP-a Teorijske osnove za upotrebu psihotehničkih sredstava. Psihoterapijske metode za pružanje psihološke pomoći i podrške klijentima sa PTSP-om. Verbalna i neverbalna psihotehnička sredstva u korekciji stresnih stanja i PTSP-a.
Različiti psihoterapijski pristupi u radu sa klijentima sa simptomima PTSP-a (racionalna psihoterapija; kognitivna psihoterapija; terapija usmerena na osobu; pozitivna psihoterapija; drama simbola; terapija bajkama i dr.).
Tehnike art terapije koje pomažu u prevazilaženju posledica psihološke traume. Rad sa snovima i aktivnom maštom.
Upotreba metoda mentalne samoregulacije za ublažavanje simptoma napetosti i anksioznosti (auto-trening, progresivna relaksacija mišića, aktivna vizualizacija slika resursa).
Tehnika desenzibilizacije i obrade traumatskih iskustava uz pomoć pokreta oka (EMDR) prema F. Shapiru.
Oporavak od iskustava povezanih sa traumatičnom situacijom. Suočavanje sa agresijom i besom. Manifestacija otpora klijenata pri suočavanju sa simptomima traume i PTSP-a.
Prevencija sindroma sagorevanja za profesionalce koji prate klijente sa PTSP-om
Sindrom emocionalnog sagorevanja među predstavnicima pomagačkih profesija. Koncept salutogeneze.
Veštine i tehnike samoregulacije. Autogeni trening po Šulcu. Progresivna/sekvencijalna relaksacija mišića (E. Jacobson).
Cena obuke:
€115 mesečno (10 meseci u jednoj akademskoj godini). Ukupna cena za svih deset meseci iznosi €1150.
Uz jednokratnu uplatu školarine za godinu, popust od 10%, cena programa je €1035.
Cene izražene na sajtu važe za uplate iz Srbije. Za uplate iz inostranstva cene se uvećavaju za troškove provizije.
Kako je obuka: primeri
Sertifikacija u modalitetu
Uslov za pristup: diploma o profesionalnoj prekvalifikaciji po programu «Integralna psihodinamska psihoterapija i savetovanje»
Uslovi za sticanje statusa sertifikovanog psihoterapeuta modaliteta «Integralna psihodinamska psihoterapija»:
— Izvršenje svih praktičnih zadataka iz programa «Integralna psihodinamska psihoterapija i savetovanje»
— 50 sati lične terapije u okviru IPP
— 50 sati grupne terapije u okviru IPP
— 50 sati grupnу supervizijу u okviru IPP
— 10 sati lične supervizija u okviru IPP
Utisci o rezultatima obuke
«Ovo je najbolja obuka koju sam do sada pohađala»
«Predavači aktivno prate naš napredak tokom edukacije»
«U najkraćem roku predavači odgovaraju na sva naša pitanja, nedoumice, izazove sa kojim se nosimo»
«Podrška su u prevazilaženju sopstvenih nesigurnosti i ograničenja»
«Predavači redovno prate i pregledaju naše domaće zadatake, i daju povratnu informaciju o tome šta je bilo dobro a šta može biti jopš bolje»
Iskustvo polaznice našeg programa, Dr Jelene Živković
S jedne strane, radi se veoma duboko sa strukturom ličnosti, a sa druge, imamo čitav arsenal tehnika za rad sa situacionim praktičnim zadacima koji traže brzo rešenje.
Obuka je prevazišla moja očekivanja. I sam proces obuke je neouobičajen, savremen.
✓ Tehnike koje daju čvrst oslonac
✓ Sistemski povezana znanja
✓ Veza teorije i prakse
Dr Jelena Živković,
docent Katedre za psihologiju
Visoke Škole Socijalnog Rada
Najčešća pitanja
Kontinuirano profesionalni razvoj ili obrazovanje, namenjen je prvenstveno postojećim savetnicima, psihoterapeutima, ili onima koji se edukuju u istima, koji žele da unaprede svoju praksu i dobiju prošireno znanje i alate u radu sa klijentima.
Ova jednogodišnja edukacija je posebno korisna i praktična početnicima koji tek započinju praksu, jer podrazumeva rad u grupama od po troje gde se sve tehnike vežbaju i savladava se trema pred klijentima.
Takođe, ova edukacija pruža strategija rada, redosled i šeme rada sa agresijom, kao i mnogo praktičnih koraka za rad koji posebno početnicima mogu pojačati sigurnost u prvim koracima u radu sa klijentima.
Na program mogu da se upišu postojeći psihološki savetniki i psihoterapeuti ili oni koji koji su na edukaciji za iste. Takođe, mogu se upisati i psihijatri, psiholozi, defektolozi, učitelji, socijalni radnici, pedagozi, komunikolozi, koji žele proširiti postojeće znanje, raditi na sebi i koristiti neke od adekvatnih alata u svojoj praksi.
Ne, jednogodišnje kontinuirano obrazovanje je namenjeno postojećim profesionalcima koji u okviru svoje prakse i modaliteta koji su završili koriste znanje, veštine i alate stečene na jednogodišnjoj edukaciji.
Jednogodišnja edukacija nije zamena za višegodišnju edukaciju iz savetovanja i psihoterapije i ne dovodi do statusa savetnika i/ili psihoterapeuta.
Za one koji ispunjavanju uslov i žele da nastave edukaciju za savetnika, ovo će biti priznato kao prva godina edukacije, koja po završetku omogućava upis druge godine.
Zabranjeno je predstavljati se kao savetnik ili psihoterapeut integralne kauzalne (dubinske) psihoterapije nakon završetka jednogodišnjeg programa kontinuiralnog profesionalnog obrazovanja!
Da, neophodno je da ste završili fakultet ili ste na završnoj godini fakulteta iz psihologije, medicine, socijalnog rada, humanističkih nauka, društveno-humanističkih nauka sa završenom propedevtikom …
Nije moguć upis bez fakulteta!
Veoma dinamično i interesantno.
Održava se na platformi Zoom.
Domaći zadaci se odrađuju u grupama po troje, rad se snima i profesori ga proveravaju.
Sva predavanja se snimaju i polaznicima ostaju video snimci sa neograničenim pristupom.
Po završetku programa, polaznici dobijaju Sertifikat Međunarodne Asocijacija za Integralnu Kauzalnu Psihoterapiju.
